Урбанисти

Недавно сам у „Политици” прочитао вест да ће и ,,непрофитабилни станови” у Београду ,,битидоступни и избеглицама и запосленима у војсци”.

У време кад је официрски посао био мање популаран, Титов генерал Љубичић је питањем ко одскупштинских (тадашњих) делегата ,,има сина у војној школи и – зашто немају”, прокламовао неотуђиво право на пензију и стан, само ако се то жели – у Београду! Ко је такво право, на пример, гарантовао учама или неким стручњацима који су чамили по сеоским забитима, и то без могућности да им западне чак и осредњи општински центар? Како Србија мисли да се ,,равномерно развија”, па и опстане, кад Београд и неколико већих градова ,,усисаше” не само омладину него и старачке домове, избегличка насеља, шумарске и пољопривредне факултете и, посебно, рекли бисмо, онај баш избеглички интелектуално-стручни потенцијал? Шта смо, као вајну ,,стимулацију” оставили десетинама малих тобожњих центара локалних заједница? ,,Голи” аграр, сточарство, паорлук, уништене фабричице, напуштене општинске судове, породичне палате грађене уз одрицање да потомци, ,,Београђани”, не знају шта ће с њима?

Кажу да је и као „урбаниста” књаз Милош био прави домаћин, па је увидео да је Крагујевац недовољан. Кажу и да је, онако прек, знао да расели или групише на бољој локацији читава насеља претњом да ће, ако не послушају, куће им спалити, а они, зна се, добити по туру...Хоће ли ми неко од ,,надлежних” одговорити зашто малтене све ,,избеглице”, сва ,,памет” и младост, каса и кеса, чак и старачки домови, разноразне ,,сигурне куће” и сл. морају да буду у највећем нашем граду? Пумпамо ли ми то Београд да поједе пола од седмомилионске Србијице, хоћемо ли, можемо ли и да ли је потребно да и ,,сељаке”, макар и ,,полутане”, силом грађане, превозимо аутобусима на оранице, испаше и воћњаке? Питао сам својевремено академика Дерока како замишља Београд са милион и по становника. Одговорио ми је: ,,Катастрофа”! Немам ништа против оних који – како је у шали рекао Жак Превер – ,,као и Сена у Париз долазе из провинције”, али добро знам да управо Француска, Немачка, Европа уопште и те како ,,гаје” на сваки начин (чувене клинике, универзитети, индустрија, смотре културе, туризам и сл.) и своју ,,провинцију”.

*Доктор наука, књижевник