У Летонији премашени планови

Колико је важна сребрна медаља коју је српска кошарка освојила на Светском шампионату за јуниоре (19) у Летонији, довољно говори то што наше селекције није ни било на пет од претходних шест планетарних смотри за пунолетне играче: нисмо се квалификовали за шампионате за младе до 21 године 2001. и 2005. (више се не одржавају) ни за оне са момцима до 19 лета 1999, 2003. и 2009. У каквој су вези резултати и стварање играча, показује то што су на тим такмичењима стасавале, рецимо, наде Шпаније, која је освојила „злато” 1999. (Пау Гасол, Наваро, Рејес) и Аргентине, „бронзане” из 2001. (Скола, Делфино), који су неколико година касније стигли до трона у сениорској конкуренцији, на светском првенству односно олимпијским играма.

Пре четири године наши јуниори су били светски прваци у Новом Саду, овога пута су то постали Литванци, чији земљаци су у финалу испунили највећи део трибина „Арене Рига” (капацитет 11.000 места) и допринели да неизвесност не потраје много дуже од 25 минута, након којих је било 44:44. Литванија, са једним од највећих потенцијала у историји своје кошарке Валанчијунасом, испречила се и прошле године, али ова наша генерација ће имати још једну прилику да у млађим категоријама дође до „злата”: наредне године на Европском првенству за играче до 20 година.

– На почетку није било превише оптимизма, али смо се договорили да радимо напорно и покажемо како се бране боје Србије. Мислим да смо премашили све планове – рекао је по доласку на београдски аеродром селектор Дејан Мијатовић (42). – Много играча смо изгубили јер им у овом, најважнијем периоду, није посвећивано довољно пажње. Кошарка данас тражи играче који могу да делују на више позиција, и ако се томе прилагодимо, створићемо не само много репрезентативаца, него и играча за НБА.

Много може да зависити од тога колико ће „сребрних” из Летоније од јесени добити прилику као првотимци својих клубова. Члан идеалне петорке првенства Александар Цветковић за два месеца ће одлучивати да ли да први професионални уговор потпише са Црвеном звездом, за коју се не памти да је у две националне екипе имала главног играча – Немања Недовић предводи младу селекцију која прекосутра стартује на ЕП (велико питање да ли ће иједан остати ако ускоро не дође до здруживања снага „црвено-белих” са ФМП-ом). Идеалан прелаз у сениорско друштво имаће чланови Хемофарма Штаде (Ламбић први пут од почетка сезоне у главном тиму, у којем ће бити и годину млађи Митровић, Крстић и Дангубић ) који готово да је имао своју петорку у репрезентацији, будући да је вршачки ђак и Игрутиновић, од прошле сезоне у Студенту из родног Крагујевца. Партизан МТС је имао знатно већи удео у успеху него пре четири године, пре свега у полуфиналним партијама Богдановића и Бешовића за које ће праву шансу извесно све више тражити и навијачи шампиона.

У новосадском „злату” свој значај је имао и домаћи терен, а овога пута је медаља несумњиво и резултат двогодишњег функционисања Јединствене јуниорске лиге Србије, кроз коју је расла већина ових младића (Гујаничић из чачанске Младости лане био најбољи актер тог такмичења). Успех јуниора на почетку мандата новог руководства КСС свакако је леп знак у раду са млађим категоријама кошаркаша, али и претходно је првог лета уписало максимална четири „злата”, па последњег није било ниједног одличја.

----------------------------------------------

Цветковић: Тимска игра

Капитен Ђорђе Дреновац један је од шесторице који су прошли сва такмичења генерације играча рођених 1992. и касније, и у Летонији освојили своју прву медаљу:

– Показали смо да нисмо губитничка селекција. Раније се дешавало да нас једна лопта одвоји од медаље, сада је коначно имамо.

Први стрелац екипе Александар Цветковић, такође све време део селекције, истакао је тимску игру:

– Од првог дана нас красе заједништво и добра атмосфера. Ни мог избора у прву петорку не би било без изгарања саиграча.