Резултати пописа изненадили Србе

Од нашег сталног дописника
Подгорица – Црна Гора има 620.029 становника, 50,61 одсто су жене. Просечна породица од 3,2 члана живи у 194.700 домаћинстава и око 316.000 станова.
Ово су званични резултати априлског пописа становништва, саопштио је јуче национални Завода за статистику Монстат.

У Црној Гори се 44,98 одсто грађана изјашњавају као Црногорци, а 28,73 одсто као Срби. На конференцији за новинаре још је речено да 42,88 одсто грађана – „србиста“ – говори српски језик, а црногорски 36,97 одсто.

Све српске и просрпске партије не крију да су непријатно изненађене и кажу да Монстатове резултате пописа који се односе на националну припадност, вероисповест и матерњи језик нити прихватају нити признају.

На попису из 2003. Црногораца је било 43 одсто, док се 32 одсто грађана изјаснило да су Срби. Српски је тада говорило 64 одсто, а црногорски 23 одсто грађана.

У Црној Гори живи 8,65 одсто Бошњака, Албанаца 4,91, Муслимана 3,31, а Хрвата 0,97 одсто, док се 4,87 одсто није изјаснило. Босанским језиком говори 5,33 одсто, 5,27 албанским, 2,03 српско-хрватским, 0,45 хрватским, а 3,99 се није изјаснило.

Када је вероисповест у питању, доминантно је православно становништво са 72,07 одсто. Припадника исламске вере је 15,97 одсто, католика 3,44, осталих је 1,02, а атеиста 1,24 одсто.
Половина становништва живи у три града: Подгорици (187.000), Никшићу и Бијелом Пољу, а најмање општине су Шавник, Плужине и Жабљак.

Председник Скупштине Ранко Кривокапић оценио је да су резултати пописа показали  да је „грађанска држава снажна и да се Црна Гора не може правити без Црногораца”.
„То што се хтело учинити, да кампања буде политичка и да интимне ствари људи, као што су нација, вера и језик, буду део политичке кампање, та се кампања разбила и главне жртве кампање су они који су је водили.”

„Црногорци се не могу избрисати, као темељни народ и народ који је створио државу, а онда је претварао у грађанску и дао могућност да сви будемо оно што јесмо, грађани Црне Горе”, рекао је Кривокапић.

Функционер опозиционе Социјалистичке народне партије Вуксан Симоновић је за „Политику“ оценио да је потпуно јасно да српским језиком и даље говори највећи број грађана Црне Горе и да ће то „значајно утицати на његово другачије, то јест, реално позиционирање, као најдоминантнијег језика у Црној Гори”.

Лидер Нове српске демократије Андрија Мандић је саопштио: „Не можемо да прихватимо резултате пописа, јер не можемо да прихватимо лаж као истину. У Подгорици, Никшићу, Херцег Новом, Пљевљима и Берана десила се крађа на нивоу од пет до шест процената.”
„Наши подаци не одступају од саопштених када су у питању црногорска нација и језик, али су зато подаци у вези са српским народом и језиком умањени за четири одсто”, појаснио је он.  
Председник Српског националног савета Момчило Вуксановић рекао да саопштени резултати „потврђују оправданост формирања Савета који се бори против насилне асимилације Срба у националне Црногорце”.

Он каже да је Црној Гори неопходан договор између две најбројније националне заједнице – Црногораца и Срба „ради будућности државе и свих грађана, и то је могућност која гарантује грађанска права и стабилност у Црној Горе”.

У међувремену је стигла вест да ће 25 опозиционих посланика поднети заједничке амандмане на Устав Црне Горе, а захтеваће се дефинисање српског језика као „службеног”.

Директорка Монстата Гордана Радојевић рекла је да је више од 97 одсто становништва пописано, што одражава „пуну репрезентативност“. Она је рекла да су слагање или неслагање са резултатима ствар професионалног односа.

„Неслагање мора бити методолошки и статистички доказано. Попис је резултат иза кога стоји рад више од пет хиљада људи, методологија, извештаји експерата међународних институција, Завод за статистику и лично ја, као најодговорнија особа ове институције. Покретања одговорности сигурно ће бити уколико наставе да оспоравају резултате Завода.”
Новица Ђурић

-----------------------------------------------------------
Срби већина у пет градова

Подгорица – У половини црногорских општина Црногорци су најбројнија нација, а највише их је на Цетињу, у Даниловграду и Никшићу. Срби су већина у Беранама, Бијелом Пољу, Пљевљима, Плужинама и Херцег Новом. Бошњаци чине већину у Рожајама и Плаву, док су Албанци већина у Улцињу.
Н. Ђ.