Новца никад довољно

Сведоци смо све чешћих гостовања великих светских музичких звезда у Србији. Групе REM, "Металика", "Џамироквај", Пинк, Били Ајдол, Стинг, састави "Кардиганс", "Сизор систерс", 50 Cent... само су неки од иностраних извођача које смо у протеклом периоду могли да видимо код нас.
Међутим, оно што је многима нејасно јесте зашто нема више звучних музичких имена.
Главни проблем је новац, јер овде публика не може да издвоји "тричавих" 100.000 долара колико су, примера ради, неки платили да гледају концерт "Ролингстонса" у Бостону из ложе у друштву Арнолда Шварценегера.
У овдашњој јавности се мало зна колике хонораре добијају страни уметници за гостовања у Србији. О томе колико су суме које траже страни извођачи за концерте у Србији реалне за овдашње тржиште Ђорђе Милутиновић, директор Београдске арене, каже:

Мадона најскупља

– Нереалне су, зато што се постављају стандарди из западне Европе и Америке где су цене улазница високе. Уметници долазе са скупим продукцијама и зато се цене крећу од више стотина хиљада до милион евра. Сви концерти који могу да се десе у Арени коштају од 250.000 евра па навише.

Са њим се слаже и Драган Амброзић, уредник програма у Дому омладине и организатор гостовања великих звезда на "Егзиту":

– Наше тржиште је ограничено стандардом живота, односно ценом карте. За веће концерте карте су од 20 до 30 евра, што је доња граница на европском тржишту.

Макса Ћатовић, директор "Комуне", каже да су цене реалне када се узме у обзир комерцијална вредност извођача:

– Концертни промотор процењује колико може да плати извођачу и због тога ми још дуго нећемо моћи да видимо Робија Вилијамса или Мадону чији концерт кошта много више од милион евра. Наше тржиште има два проблема – прва је слаба економска моћ публике, а други то што не постоји добра продаја албума. Због тога тренутно "виси" наша понуда "Ред хот чили пеперсима".

Ћатовић наводи пример недавног гостовања групе "Дјуран Дјуран" које је коштало 175.000 евра, док је прошлогодишњи наступ Фила Колинса, према његовим речима, био дупло скупљи.

О томе колико је у Србији исплативо организовати велике концерте ако су цене карата ниже у односу на свет, Милутиновић истиче:

– Ако некоме узмете 50 евра за концерт уметника кога бескрајно воли, тај човек вам неће два наредна месеца посетити ниједан други наступ. Може неко да кошта милион и по у свету, али наш стандард то не може да издржи. Само продукција неких звезда, односно оно што доносе и на чему раде, кошта 250.000 евра и ствар је одлуке да ли ћеш плаћати светску цену и наметнути публици да карта кошта 100 евра.

На питање колике су хонораре тражиле стране звезде за наступ на "Егзиту", Амброзић каже:

– Нико није скупљи од 100.000 евра и увек гледамо да уштедимо. Нема ни потребе да буде више, јер фестивал то не може да плати. Тако су "Франц Фердинанд" и Мориси, захваљујући нама, летос свирали и у Загребу, па је била нижа цена.

Ништа без спонзора

Срђан Стојановић, директор агенције "Мултимедија консертс", каже да тачна цифра не постоји.

– То зависи од капацитета дворане и просечне цене карте. У ту цифру уклапате законске обавезе, трошкове продукције и промоције, а остатак се даје бенду. Увек дајете гаранцију, која износи око 70 одсто и група, без обзира на то да ли је продала једну или хиљаде карата, добија свој депозит. Конкретно, гаранција за групу "Симпли ред" је била 90.000 евра, а на крају је њихов хонорар био 110.000 евра.

Стојановић додаје да је једном промотору тешко да организује концерт без помоћи спонзора, али је против тога да држава помаже:

– То је комерцијална делатност. Група "Дипеш мод", која је била на турнеји, није могла да дође у Београд из економских разлога. Гаранција за један концерт овог бенда је 300.000 евра. Са том ценом ви морате да продате 20.000 карата по цени од 30 евра да бисте били на нули. То је апсолутно неисплативо без помоћи спонзора. Дакле, неко треба да вас дотира са минимум 100.000 евра.

Стојановићево мишљење дели и Ћатовић који каже:

– Када сам чуо да је град дао осам милиона динара за концерт 50 Centа био сам изненађен јер то не треба да се ради, зато што је ово комерцијални посао. Никада нисам аплицирао за финансијску помоћ граду, чак ни кад је требало да дођу "Ролингстонси".

Међутим, Милутиновић оправдава помоћ државе, града и других спонзора:

– Могу да рачунам да ће у Арени бити 18.000 посетилаца који ће платити карту 25 евра, али ако дође 15.000 људи, онда је то губитак од 70.000 евра. Зато морате да имате спонзора, или као додатни профит, или као неког ко ће да покрије грешку у процени.