Свега осам одсто публике гледа домаће филмове

ПАЛИЋ – Биоскопи у Србији у протеклој години су имали 2.100.000 гледалаца, од чега је остварења домаће кинематографије гледало свега осам одсто, односно 170.000 посетилаца, рекао је на Палићу власник синеплекса „Рода” Зоран Цветановић.

На округлом столу „Домети српске кинематографије у 2010. години”, који је одржан у оквиру дебатног програма 18. Фестивала европског филма на Палићу, Цветановић је навео да се у Србији бележи свега 0,25 одсто одлазака у биоскопе по глави становника.

Међу најгледанијим домаћим филмовима у прошлој години били су „Шишање” Стевана Филиповића, „Жена са сломљеним носем” Срђана Кољевића и „Беса” Срђана Карановића.

Оптимизам ипак улива податак да је филм „Монтевидео, Бог те видео” Драгана Бјелогрлића током прва три месеца ове године видело више од пола милиона људи.

Према Цветановићевим речима, дугогодишњи проблем пада интересовања гледалаца не само за домаћи филм, него и за посету биоскопима, није у беспарици и у тренду гледања филмова у кућним условима, већ превасходно у томе што већина биоскопа непрофесионално послује.

„Долазак у биоскоп мора да буде социјални догађај. Већина биоскопа која је пропала, морала је да пропадне. Гледаоци неће да долазе у дворане у којима су платна прљава, седишта отрцана, холови без плаката”, упозорио је Цветановић.

Учесници данашњег округлог стола, међу којима је било двадесетак угледних домаћих филмских стваралаца, сложили су се да је један од првих корака у решавању проблема у домаћој филмској уметности и индустрији хитно доношење Закона о кинематографији.

Председник Управног одбора Филмског центра Србије, редитељ Дарко Бајић, рекао је да би Закон о кинематографији требало да се у скупштинској процедури нађе у септембру.

Бајић је говорио и о начинима да се побољша финансијско стање у домаћој кинематографији, наводећи да су нека од могућих решења увођење пореских олакшица за спонзоре филмских пројеката, опорезивање иностраних комерцијалних филмова, стимулисање мањинских копродукција.

Редитељ Горан Марковић, који је до пре неколико месеци обављао дужност саветника министра културе, навео је неколико позитивних примера решавања проблема у кинематографији законским дефинисањем и регулисањем обавеза државе према филмским ствараоцима.

Подсетивши да Србија на Закон о кинематографији чека већ осам година, Марковић је навео пример Израела, чији су се филмски ствараоци десет година борили да тај закон буде усвојен, а његове позитивне последице виде се данас у израелским биоскопима који привлаче велики број гледалаца, као и на престижним међународним фестивалима на којима израелски аутори освајају мноштво награда.

Директор Југословенске кинотеке Радослав Зеленовић, који је и директор Фестивала европског филма, нагласио је да је очување филмске баштине од изузетног значаја за домаће филмско стваралаштво и додао да је Закон о кинематографији, поред осталог, важан јер ће заштитити статус и положај српског филмског архива.

Негодовање појединих учесника скупа изазвала је констатација заменика покрајинског секретара за културу и информисање, књижевника Радослава Петковића, да је будућност филмске уметности, односно дистрибуције филмова, у окретању ка кућним биоскопима.

Петковић је, упоређујући филмску уметност с литерарним стваралаштвом, рекао да ће се филмови, као и књиге које се под утицајем развоја нових технологија све чешће дистрибуирају у електронској форми, такође у будућности, из биоскопа потпуно преселити у домове гледалаца.

Петковић је, такође, рекао да је Покрајински секретаријат за културу вољан да помогне развој домаће кинематографије, али да је, нажалост, због опште беспарице, буџет за ту област изузетно мали.

На данашњи округли сто био је позван и министар културе, информисања и информационог друштва Предраг Марковић, али он није дошао на скуп.

Овогодишњи Фестивал европског филма на Палићу, који је отворен у суботу увече и трајаће до 22. јула, представиће више од 80 филмова у десет програмских селекција.