Чаробна лепота Голије

Четвородневна турнеја по југозападном делу Србије може да буде врло интересантна ако се на пут крене без обавеза, из радозналости или зарад одмора. Службено и то са подужим списком задужења и локација (од Краљева до Сопоћана), подразумева се и домаћина (знаних и незнаних), изгледа сасвим другачије. Предвиђени темпо и сатница очас се нађу под знаком питања. Планирано, због временских услова (киша као из кабла), неких других разлога или због жеље домаћина да покажу све што имају, бива „дебело” проширено... Краљево, Сирча, Витановац, Жича, Матарушка Бања, Лопатница, Јошаничка бања, Стара Павлица, Нова Павлица, Беоци („Чакмара”) и Рашка негде на истеку другог дана...

Стигао умор од пута, разгледања, приче, писања, фотографисања. Ноћ, никад краћа. Коначно, сунчано јутро у малој вароши коју смо планирале да осмотримо у друштву домаћина из Туристичко-спортске организације „Рашка одмах након прве јутарње (радне) кафе. Међутим, непланиране, али и врло важне обавезе директорке Миле Росић Жупањац нису могле да чекају, те је уследио предлог да нас њен сарадник одведе до села Трнава и тамошње ловачке куће. А то значи вожњу од минимум десет километара и упознавање са лепотама Голије.

„Осетите бар мало Голију, удахните свеж ваздух. Скокните и до манастира Кончул. Завршићу све ово док се ви вратите и онда ћемо заједно у обилазак града.”, била је упорна Мила Росић Жупањац.

Нисмо биле баш одушевљене, али када каже директорка, онда поговора нема.

Да то и није била толико лоша идеја схватиле смо током вожње кроз чаробну природу уз падине Голије. Испред нас прве куће Месне заједнице Трнава која се простире на 10.000 хектара и има око 950 становника у 375 домаћинстава. Од нашег водича Миломира Радуловића успут сазнајемо да је асфалтни пут до села направљен 1986. године, а засеок овог села Тлачина први је добио телефонску линију ван Рашке.

Црква Свете Параскеве

У центру Трнаве црквено двориште са две цркве, једна из 16. века (Свете Параскеве – Трнавска Петка), а друга (Успење Пресвете Богородице) сазидана 1961. године. Ту је и основна школа са 12 ученика, амбуланта у коју сваког петка долази лекар. Испред зграде месне канцеларије придружује нам се шеф Миленко Станишић како би нам после само два километра вожње од центра показао новопостављени ловачки дом... А на зидовима ловачког дома трофеји животиња међу којима поглед одмах привуку ноге и рогови трогодишњег срндаћа.

„Овде се највише лове вук, лисица, куна и дивља мачка. Како се по планини вукови крећу у чопорима и знају да закољу и по десетак оваца одједном, логично је да се овде лов на њих усавршио. Међу првима смо по успешности лова на вукове. Ловачка секција Трнава броји педесетак активних ловаца”, објаснио нам је Станишић.

Сви желе да се у овој месној заједници задржи становништво, да не долази до исељавања. Многи мисле и да је асфалт прекасно стигао у ове крајеве, да би све било другачије да се то десило шездесетих година. Овако, популација Трнаве је све старија, а и мало људи ради у државним предузећима. Некада је ситуација била много боља док је радила фабрика „Микрон“. Ипак, тренутно највећи проблем становника Трнаве је што је затворена и последња продавница, па се за куповину свих намирница мора ићи у Рашку.

„Најгоре је када се заборави нешто у куповини, или када, они који пуше, не купе довољно цигарета. Надам се да ћемо проблем продавнице решити јер нам то много значи”, завршио је разговор Миленко Станишић.