Незаборавни букови Таре

Као усечена бразда између планинских врхова Бјелашнице, Сињајевине, Љубишње и Дурмитора, тече бистра планинска река Тара, а њене воде, с времена на време, сачињавају дивне пејзаже са питомим и плодним долинама на којима су њиве, воћњаци, гајеви и пашњаци на којима пасу стада оваца и коза, неретко заједно са дивљачи, којом је пуна долина и кањон реке. Тече и протиче даље кроз амбис над којим у правој вертикали штрче борови самотњаци који изничу, рекло би се, из саме камене литице, суновраћене у дубини амбиса овога знаменитог кањона.

Тече, и као да се крије од заљубљених погледа у њене брзаке, у њен камен кога је она сакрила испод себе, а кога нам открива њена чиста и бистра вода. И путује Тара и као да тражи неког невиног и чистог, себи сличног, коме ће да се без поговора преда. Тако лепа и чиста читавим својим током, натера заљубљеног човека да је назове Суза Европе.

Кањон Таре , као јединствена појава по својој дубини од 1000, а местимично и 1300 метара, сврстава се одмах иза Великог кањона реке Колорадо у САД. Тара, која на свом крају чини саставницу Дрине, има ток дуг 150 километра и најдужа је црногорска река. На делу тока кроз национални парк Дурмитор, Тара има просечан пад, услед чега постоје бројни водопади – букови и брзаци који својом јединственом појавом употпуњују амбијент црногорског Колорада.

Читавим током Тара добија значајне количине воде од бројних врела и неколико притока. Најважније притоке на левој страни су јој Љутица и Сушица, а најважније десне притоке Васковашка река и Драга. Међу њима је свакако најпознатије врело Бајловица сиге, извор на левој обали Таре, издашности више стотина литара у секунди, код кога се вода која извире из језера у пећини Бучавица стропоштава у Тару са висине од преко 30 и на дужини од око 150 метара. Од мноштво особености Таре  посебно место заузимају њени букови. Хук неких већих букова се чује и на самим ивицама кањона. Од преко 40 букова најпознатији су Ђавоље лази, Соколовина, Бијели камен, Горњи и Доњи тепачки бук и други. Због квалитета своје воде и јединственог еко-система, Тара је 1977. године уврштена у програм „Човек и биосфера“ и уписана у еколошки резерват биосфере света, чиме је заштићена међународно усвојеном конвенцијом.

Флора реке Таре  је успела да сачува бројне врсте биљног света које воде порекло још из далеке прошлости. И оно што је најинтересантније, многе од ових врста су успеле да сачувају своја исконска обележја карактеристична за далеку прошлост. Тако у долинама Таре  можемо срести сачуване поједине врсте терцијалне флоре из леденог доба. Осим ових врста, биљни свет у кањону се карактерише шумама различитих врста: цера, јасена, букве, црног јасена и брезе. Велики део кањона обрастао је појединим стаблима четинара, а међу њима посебно место заузима црни бор.
Најинтересантнији облици црног бора су они који су причвршћени жилама за голо камен–литицу и наднесени над сами амбис. Али, најпознатији локалитет где црни бор изграђује прашумску заједницу, налази се у кањону, на месту званом Црна пода. Црна пода су проглашена за строги природни резерват. Ту су борови високи и до 50 метара, а досежу старост и до 400 година. Масиви кањона пружају изванредне услове за живот дивокоза. Осим дивокозе, као редовни становници кањонски простора јављају се срна и дивља свиња. Тара је богата и рибом. У њеном сливу живи пастрмка поточара, младица, липљен, клијен, скобаљ...

-----------------------------------------------------------

Мост – симбол реке

У месту Ђурђевића тара налази се велики мост, чија је градња почела 1938. а завршена 1940. године. Овај мост је временом постао један од симбола ове реке. Иако саграђен људском руком, својом идеалном линијом која кад се посматра из висине изгледа као једна од Тариних кривина на њеном дугом путу, уклопио се у овај природни амбијент као да је и он сам грађен моћним природним утицајима. У току Другог светског рата је срушен да би 1946. поново био обновљен. Дужина моста износи 154 метра, а на највисочијем луку достиже висину од 135 метара од Тариних обала.

-----------------------------------------------------------

Посебан доживљај

Излет на поједина места на самим ивицама кањона, представља посебан визуелни доживљај, јер се ради о местима са којих се пружа величанствен поглед. Од њих неколико посебно треба издвојити Ћуревац (1625 метара). Са овог места са једне стране видимо панораму Дурмитора, а са друге кањон Таре  у коме вијуга река усечена у камене литице.