„Жалосни пут” у Праду

Специјално за Политику

Мадрид – Дела великих уметника заслужују да буду постављена у чувеним музејима широм света. То је реченица која у потпуности одговара оном што ће становници Мадрида моћи да виде у чувеном музеју Прадо од данас до 18. септембра.

Реч је о слици „Спуштање Христа у гроб”, маестралном делу италијанског барокног сликара Каравађа, која долази из музеја у Ватикану. Дело, сликано техником уље на платну и димензија 300 са 203 центиметра, славни сликар урадио је у периоду између 1602. и 1603. године за капелу Витрићи у римској цркви Кјеза Нуова.

Дела Каравађа, који је рођен у Милану септембра 1571. године, одликују се изразитим реализмом и коришћењем контраста светло-тамно, па ни „Спуштање Христа у гроб” није изузетак. Уметник на слику поставља шест фигура, три мушкарца и три жене, који, окупљени око Христа, положајима тела и изразима лица доприносе још већој драматичности тренутка.

Јеврејски свештеник Никодим, погурен због тежине Исусовог тела, гледа право у посматраче и у контрасту је са рођаком Пресвете Девице Марије, Маријом Клеофином, која у очају подиже поглед и руке ка небу, и тужним лицима Богородице, Јована Крститеља и Марије Магдалене. Исусова мишићава десна рука, на којој се јасно виде вене, и део покрова падају на хладну мермерну плочу гроба.

Њихова тела праве савршену имагинарну дијагоналу, а композиција дела подсећа на балетску кореографију. Јака светлост, која пада на Исусово тело, и интензивна црвена боја огртача Светог Јована јеванђелисте су у потпуном контрасту са тамним тоновима слике.

Током августа слика „Спуштање Христа у гроб” биће део изложбе под називом „Via Crucis” („Жалосни пут”), која ће приказати последње сате Исуса Христа. Уз Каравађа, место на изложби имаће уметничка дела италијанских и шпанских сликара 15. и 16. века.

Посетиоци музеја Прадо ће видети „Благовести” Италијана фра Анђелика, „Скидање са крста” Холанђанина Ван дер Вејдена, „Тајну вечеру” Шпанца Жуан де Жуана, „Исуса Пантократора у друштву четири анђела” анонимног уметника.

Ту су, потом, „Силазак Исуса Христа у Ад” Италијана Себастијана дел Пјомба, Рубенсово „Поклоњење мудраца”, Муриљов „Добри пастир”, Веронесова „Расправа са лекарима у храму”, Тинторетово дело „Исус Христ пере ноге ученицима”, „Разапињање Христа” Дијега Веласкеза, „Јагње божије” Зурбарана, Риберово „Свето тројство” и Ел Греково „Васкрсење ”.

Стела Лолић