Почиње борба у базену

Од специјалног извештача „Спортског журнала”

Шангај – Светски шампионат у пливању је почео јутрос у рану зору по нашем времену квалификацијама у 3 ч по нашем времену. Од наших су на старту били  Милорад Чавић и Иван Ленђер на 50 делфин, Чаба Силађи на 100 прсно и Велимир Стјепановић на 400 слободно. Полуфинала су у 12 ч.

Милорад Чавић од 2001. није пропустио ниједно светско првенство. Непосредно уочи овог у Шангају, које му је шесто, у соби број 1013 хотела „Хуа Тинг“присетио како је све почело:

– Било је то у Фукуоки. Екипа смо били Петар Поповић и ја. Имао сам 17 година и сећам се како ми је психички било тешко да издржим то такмичење. Срећа да је Пеца био уз мене. Увек све окрене на шалу, помаже ми да се опустим и зато га волим као род рођени.

У најлепшој успомени олимпијском вицешампиону су два последња првенства: Мелбурну 2007. и Риму 2009:

– У Аустралију сам стигао после само два месеца тренинга, а освојио два шеста места и, што је најважније, испливао норму за Олимпијске игре у Пекингу. Било је то веома значајно за мене, јер сам 2006. готово био прекинуо с пливањем. Рим је сам по себи био спектакл. Злато на 50 делфин и онда нови обрачун с Фелпсом. Сви су некако живели за ту трку, најављивали је као репризу Пекинга. Иако сам освојио сребро, чини ми се да нисам успео да поднесем цео тај притисак. Научио сам нешто и из тога. Требаће за Лондон.

У Шангај је Чавић стигао 14. јула:

– Потпуно сам се адаптирао. У почетку сам био баш тежак у базену, сада је све боље и боље. Осећам воду под прстима, како кажемо ми пливачи.

Очекивања јавности су велика:

–Имам велике амбиције, иако у овом тренутку нисам најспремнији. Успорили су ме операција леђа у јулу прошле године и дуг опоравак. Мислим да ми за 50 делфин фали мало експлозивности и брзине. Изгубио сам осећај да роним, а у томе сам био најбољи. На 100 метара имам веће шансе. Добро се осећам, а шампиони увек верују да могу далеко да догурају. Волео бих да изненадим самог себе.

Ове године,Чавић је 50 делфин пливао за 23,68 (10. у свету) и 100 за 52,10 (седми на планети), што му је омогућило да обезбеди „А“ олимпијску норму. Конкуренцију одлично познаје:

–Фелпс је кандидат број један на 100 делфин и мислим да у овом тренутку није реално да га угрозим. У кандидате за одличја убрајам и себе. Медаље ће се на 100 делфин делити на 51,4, што је, верујем, достижно.

У Кину није дошао сто посто спреман, међутим, зна шта му је приоритет:

– Покушаћу да освојим олимпијско злато у Лондону. Хоћу да пробам због себе. Не желим да, кад будем имао 40 или 50 година, постављам себи питање зашто то нисим урадио.

Златни момак је променио историју пливања у Србији. У Шангај није дошао у топ форми, многи га не сврставају међу фаворите, али га се сви плаше. Од њега увек може да се очекује неочекивано.

Владимир Тодоровић

-----------------------------------------------------------

Мисли и на Стјепановића

На једном тренингу Чавић је дуго причао са Дејвидом Салом, једним од најпознатијих тренера на свету:

– Он ме је тренирао у средњој школи. Није то био разговор о поновној сарадњи, већ сусрет старих пријатеља. Покушао сам да му „продам“Стјепановића, који је велики таленат и мислим да би му сигурно пријао рад са таквим стручњаком. Моје је да покушам, али видећемо да ли то одговара и Стјепановићу.

Сијело се провукао

Бука око дозволе да се Бразилцу Сијелу Фиљу дозволи да плива се не стишава:

–Велико изненађење. У његовом организму је нађена недозвољена супстанца и за то је морао да одговара. Ово није ништа лично против њега, него принцип. Ако су неки пливачи кажњени због узимања исте супстанце са две године, онда треба и он да буде кажњен. Ово је опасан преседан, који би могао да измени многе ствари. Очигледно је да постоје различити аршини за мале и велике земље.

Једина обавеза у Шангају – учити за Лондон

Од специјалног извештача „Спортског журнала”

Шангај – Оно што је зацртао, већ је урадио у овој години. Две титуле европског јуниорског шампиона на 100 слободно и 100 делфин у Београду, само су потврдиле невероватан потенцијал Велимира Стјепановића. Најмлађи члан нашег националног тима у Шангају први пут ће се у великом базену борити против најбољих пливача света у сениорском узрасту.

– Имао сам прилику да пливам на Светском првенству у малим базенима у Дубаију, али је ово ипак нешто друго. Нереално је да се надам полуфиналу. Покушаћу да пружим максимум у овом тренутку, – каже Стјепановић.

Има већ „Б“ норме у три дисциплине: 100 и 400 слободно и 200 делфин:

– У Београду сам 100 слободно препливао за 49,56 и мислим да тешко у овом тренуткумогу да идем брже. На 400 ове године имам 3:52 и то је достижно, само нисам сигуран да ли је у јутарњој трци. Највише наде полажем на 200 делфин. Било би добро да покушам да спустим испод 1:59 минута – анализира Стјепановић.

Момак из Дубаија је 20. јула стигао у Шангај, три дана после остатка екипе. Одрадио је три тренинга.

– Полако се аклиматизујем. Разлика између Дубаија и Шангаја је два сата. Урадио сам добру ствар што сам из Београда прво отишао у Емирате. Мало сам се опустио и сада једва чекам да такмичење крене. Базен је сјајан, надам се да ћу успети да пронађем додатну енергију за што квалитетније резултате.

Његов тренер Крис Тајди као и увек делује максимално опуштено:

– Београд је био пик сезоне и то смо добро одрадили. После лоше трке на 400 слободно успео је да се подигне и покаже велико срце. У Шангају стварно немамо зацртани циљ. Покушаће да плива близу својих најбољих времена. Ово је за њега драгоцено искуство, јер практично од Кине почињемо припреме за Олимпијске игре у Лондону.

В. Тодоровић