Три закључка из Немањине улице

Током кризе креатори економске политике извукли су најмање три поуке, каже Јуриј Бајец, саветник премијера Мирка Цветковића. Рецесија је открила наше слабости па је коначно схваћено да је стари модел раста који се заснивао на потрошњи, увозу и задуживању – истрошен.

– Једноставно, ударили смо у зид и мислим да су креатори економске политике схватили да наш нови модел раста мора бити заснован на инвестицијама, извозу и производњи. Криза је помогла да се тај проблем на крају разголити, а цена старог начина развоја коју и сад плаћамо јесте растуће задуживање. И приватно и јавно – каже професор Бајец.

Без обзира на то што његове колеге економисти, али и добар део привредника, сматрају да се власт само декларативно окренула новом моделу раста, Бајец сматра да помака има.

– Битно је да је Влада тај заокрет прихватила као своју оријентацију – сматра наш саговорник.

Друга врло важна поука коју су креатори економске политике извукли током последње три године је да никакви краткорочни потези који на кратак рок и могу да дају резултате на дужи рок не могу да помогну.

– Схваћено је да је дугорочан развој немогућ без темељне реформе јавног сектора. Једино на тај начин може се повећати конкурентност наше привреде – каже Бајец и додаје да је трећа кризна поука из Немањине улице то да све зависи од повољног привредног амбијента.

Јурију Бајецу је такође јасно да неприкосновени либерализам, који је последњих неколико деценија био доминантна економска теорија током кризе, није више тако неприкосновен.

– То не значи да су сада процветали кензијанци, заговорници државне интервенције, али је схваћено да је задатак државе да подстиче тржишну привреду. Тотално нереално је очекивати да у кризи „невидљива рука“ може све сама да регулише. Уосталом, то су доказале многе развијене економије широм света – уверен је Бајец.

С друге стране, наш саговорник је приметио да су током кризе и међународне финансијске институције у складу с тим и кориговале своју политику. Пре кризе су неки потези Међународног монетарног фонда били готово незамисливи.

– Лично сам, учествујући у преговорима током ових година, осетио како су постали флексибилнији. Наравно, и даље се инсистира на фискалној рестриктивности и на опрезној монетарној политици, али су некако почели да посматрају и шири социјални и друштвени контекст. Мислим да је то врло добро. Рецимо, током преговора постављали су питања на који начин се расподељује социјална помоћ и да ли су адекватно и добро циљани корисници. Такође, интересовало их је и на који начин се деле субвенције, да ли се њима неко само одржава у животу или суштински помаже. Постављали су озбиљна питања о реформи пензионог система, образовања, здравства. Уверен сам да ће у августу, кад поново дођу, бити још много таквих сличних питања – каже Бајец.

А. Т.