Храбро ка властитом циљу

Мода представља четврти светски бизнис, одмах после оружја, енергетике и хране. И у некадашњој Југославији je, после туризма, доносила највећи девизни прилив. Многи се са сетом сећају осамдесетих прошлог века када је на београдском Сајму моде било чак и по 17 ревија дневно! Тадашња јака текстилна индустрија у годинама санкција практично је нестала са модне сцене, а мања приватна предузећа, која су се у међувремену појавила, успела су да стекну углед, али зарада није ни близу некадашње. Ипак, бављење модом многима изгледа привлачно. Весна Мандић, директорка и власница модне агенције Фабрика, рано је ушла у свет моде, гламура и естетике. Динамична и самосвесна, изабрала је да крчи пут у послу који поред великог знања и креативности захтева и пуно физичке кондиције и снаге. 

– Није лако организовати модну ревију, окупити најбоље манекене, довести светски признате креаторе, обезбедити им превоз и смештај, побринути се за скупе колекције… Да сам се бавила неким другим послом вероватно бих зарадила више. Ипак, ништа не бих мењала. Захваљујући моди много сам путовала, обишла свет, стекла пријатеље. Није све у новцу. Почела сам са 16, као манекенка, али ми то није сметало да већ са 22 године завршим студије туризма на Природно математичком факултету. У свету моде остала сам јер сам желела, а опстала јер сам увек имала идеју, али и начин како да је спроведем. Зато не разумем директоре фирми који се жале на недостатак новца. Била сам у Привредној комори када су, поред представника домаћих модних кућа, били и странци спремни да уложе новац. Али, шта се десило. Ни један од директора није прецизно рекао какву помоћ очекује, односно шта је потребно да би кућа стала на ноге и поново почела да ради. Нико никоме не може да помогне, ако не зна да ли је некоме помоћ потребна. Многи су спремни да седе и кукају, а ништа не предузимају. Има и оних који се жале да ће странци практично у бесцење покуповати наше фабрике. То је, можда, тачно, али многи заборављају да те фабрике годинама не раде, да су машине застареле и неупотребљиве, да су најбољи радници отишли у приватни сектор... Кад се све сабере, странци практично добијају оронуле зидове. Зато многи и не желе да инвестирају код нас већ одлазе у Бугарску, Румунију где за мање уложеног новца добијају више.

Од кад постоји, практично од 1994. године, Фабрика је била организатор значајних модних догађања, али и хуманитарних акција. Агенција, практично, пласира моду кроз лепоту. Тако је било и недавно на избору Фордовог модела за Србију, али и Црну Гору, где је Весна Мандић и даље присутна:

– Драго ми је што Фабрика годинама успешно сарађује са Фордом, једном од најпознатијих, али и најстаријих америчких модних агенција, која је прва у свету створила супермодел. То значи да Американци цене наш квалитет и професионализам. Предност  посла којим се бавим јесте и могућност да  утичем да странци стекну позитивно мишљење о Србији и Србима. То је диван осећај и огромно задовољство.

Весна Мандић, комуникативна дама, вулканске енергије, посао схвата као стални изазов и не крије да има огромно поверење у своје сараднике. По сваку цену жели да избегне стереотипе и досаду.

 – Око себе имам одабране људе, праве професионалце. Посао је борба у којој успевају најбољи. Битно је да се сваки појединац у тиму осећа најважнијим и да у сваком  тренутку зна шта треба да ради. Има дана када само радимо, али има и тренутака када се опуштамо и дружимо. Свест сваког појединца мора да се мења да би свима било боље. И у свету се ради по цео дан.

Наша саговорница одавно је научила да добро организјуе време и бави се битним стварима. Иако хронично пати од недостатка времена не крије да јој рад прија јер има срећу да се бави оним што воли. Младима, пре свега девојкама, препоручује да храбро корачају ка властитом циљу, да граде самопоуздање, не спутавају амбиције, верују у идеале и успех јер он једино на тај начин може да дође.

– Манекени Фабрике нису само лепи, већ и паметни. Стално им говорим да на првом месту треба да им буду породица, школа, факултет и учење јер је манекенство тренутно. Истина, оно им може обезбедити школовање, џепарац, па и помоћ за кућни буџет, али то је тренутно. Не треба ићи у свет по сваку цену. И овде се може изградити успешна каријера.