Привреда прво закида на дизајну

Удружење ликовних уметника примењених уметности и дизајнера Србије основано је 1951. године и има око 1.500 чланова – архитеката, дизајнера, сценографа, костимографа, керамичара, фотографа, сликара, вајара, графичара, креатора и историчара уметности. УЛУПУДС је, како смо незванично сазнали, остварио статус репрезентативног уметничког удружења, што, између осталог, утврђује обавезу удружења да води целокупне послове у вези са социјалним статусом самосталних уметника из области ликовних и примењених уметности. Вођење тих послова подразумева стручну кадровску оспособљеност, као и обезбеђивање одређених техничких услова – одговарајућипословни простор, софтвер, архивуи друго. Уметничка удружења још немају ни назнаку по којим критеријумима ће им буџет обезбедити финансијска средства за обављање ових поверених јавних овлашћења.

Око 500 чланова УЛУПУДС-а има статус самосталног уметника, што значи да за њих Скупштина града Београда плаћа доприносе за ПИО и здравствено осигурање, обрачунато по минималној основици. Уколико остваре ауторске хонораре веће од минималног годишњег прихода, сами уплаћују сразмерно додатне доприносе. У Србији занемарљив број општина плаћа доприносе за самосталне уметнике, памноги уметници због те чињенице пријављују пребивалиште у Београду. Прошло је више од годину дана од кад је одредбама Закона о култури локалним самоуправама утврђена обавеза да плаћају доприносе за самосталне уметнике, али се још ништа, у том погледу, није променило. С обзиром на тода од 2003. године, због прописа о плаћању доприноса за обавезно социјално осигурање, Скупштина града Београда плаћа доприносе на минималну основицу, пензије самосталних уметника биће драстично смањене. Тако ће уметник са високом стручном спремом ускоро имати пензију као да је обављао послове са основним школским образовањем.

У последњих неколико година,Министарство културе и Секретаријат за културу града Београда расписују одвојене конкурсе за суфинансирање пројеката у култури. Конкурси се објављују у септембру и октобру текуће године за идућу годину, а резултати се објављују тек у априлу или мају. Дакле, током целог првог полугодишта,уметници и други субјекти у култури не само да не добијају опредељена финансијска средства, већ нису ни обавештени да ли су комисије њиховепројектеприхватили.Зато се често дешава да уметници одбијају позиве за међународну сарадњу, у страху да им ни трошкови пута или транспорта радова неће бити надокнађени.

УЛУПУДС реализује уметнички програм у две галерије,у строгом центру Београда, а манифестације већег обима, као што су „Мајска изложба”, „Златно перо” и друге –одржава гостујући у уступљеним просторима. Ове две галерије су, поред Музеја примењене уметности, једини изложбени простори намењени примењеној уметности. Нажалост, републички и градски буџет одобравају, са знатним закашњењем, симболична финансијска средства за изложбе у нашим галеријама. Додатни проблем чини и плаћање закупа и пратећих режијских трошкова, нарочито за галерију „Сингидунум”.

Уметнике оптерећује и проблем недостатка радног простора, односно атељеа. Атељеи који су раније додељивани сада су,у највећем броју,откупљени као радно-стамбени простори, а нови простори се не граде, нити се постојећи нерентабилни пословни локали уступају уметницима на коришћење.

Што се тиче остваривања зарада, уметници примењених уметности директно зависе од прилика у привредном и економском сектору. Јасно је да привреда у тешким условима прво закида на дизајну и на сличним услугама.

Недавно је конституисан Национални савет за културу и очи субјеката у култури упрте су њега. Остаје да се надамо да ће држава имати слуха за то тело, а да ће његови чланови имати снаге и ауторитета да се изборе за услове у којима ће се придићи посустала култура.

*Професор,сценограф, председник УЛУПУДС-а