Деца у реклами без заштите

Девојчица са шољицом кафе у руци са билборда пита „Је л’ и ти имаш свој стан” ударајући у слабу тачку родитеља који својим потомцима нису обезбедили кров над главом. Учешће детета у овој реклами за стамбени кредит осудили су психолози, који тврде да овакав маркетинг изазива грамзивост код најмлађих и злоупотребљава дете у рекламне сврхе.

Али у Србији не постоје јасна правна правила па ни одговорност за учешће деце у рекламама. О томе да ли ће малишан учествовати у маркетиншкој, па и политичкој кампањи, на ревијама или у музичким спотовима, попут новог спота „Београдског синдиката” у коме школарци псују и певају о дрогама и утокама, одлучује само родитељ, односно старатељ.

Драган Вулевић, начелник одељења за управно-надзорне послове у области породичне заштите Министарства рада и социјалне заштите, каже да у Србији не постоји закон који регулише ову област. Није у надлежности ресорног министарства да одлучује да ли је учешће детета у неком садржају прикладно или не.

– Нама су се чак јављале маркетиншке агенције да нас питају да ли смеју да користе децу у неком контексту, али ми нисмо имали овлашћење да им било шта кажемо јер не постоје прописи – објашњава Вулевић.

Министарство је агенције упућивало на заменика заштитника грађана за права детета. Међутим, како истиче Вулевић, ни заштитник деце ништа не може да забрани или одобри јер је његова улога саветодавна.

– Важе само општа правила о правима детета и потребна је сагласност родитеља.

Према сазнањима нашег саговорника, министарство никада није добило иницијативу грађана или организација, нити је у оквиру министарства постојала иницијатива да се напише одговарајући закон.

Иако банка тврди да је уклонила билборде у Београду, и даље можете наићи на један од њих. А до пристанка банке да повуче спорне слике није ни дошло због тога што је њихову неподобност проценио државни орган, већ зато што је реаговало удружење „Родитељ”.

Слично, ни у Америци не може да реагује ниједно тело када се током године организује око 3.000 такмичења за малу мис. Иако се разне организације годинама боре за забрану ове праксе, амерички закони и не спомињу дечја такмичења лепоте. Сваке године се пред жиријем појави око 250.000 девојчица на штиклама, са исфенираном косом, избељеним зубима и шминком које се не би постидела ни професионална манекенка.

Невена Ловринчевић, психолог специјализован за малишане и однос родитеља и деце, каже да се не може као злоупотреба окарактерисати свако појављивање најмлађих у промоцијама разне врсте.

– У реду је да деца рекламирају производе намењене деци, на пример пелене. Често их укључују и за промоцију производа за одрасле јер маркетиншки стручњаци знају да деца доприносе породичној атмосфери, што је некада у реду, а некад не. Баналне су поруке типа ако једете ову супу, и ваше дете ће бити лепо и чисто као ово на екрану – сматра Невена Ловринчевић и додаје да се злоупотреба детета дешава сваки пут када оно изговара непримерене речи као што су псовке, или кад је у непримереној ситуацији као што су политичке кампање или оне за узимање кредита.

– Ту се иде на ефекат контраста и шока, али то је непримерено. Родитељи не увиђају баш увек да није свако појављивање детета у јавности оправдано.

Иако је сада све у рукама родитеља, организације за заштиту дечјих права, попут „Родитеља” и Центра за права детета, тврде да сагласност одраслог старатеља у појединим случајевима није довољна, односно да и поред одобравања долази до злоупотребе малишана. Они верују да постоје случајеви у којима родитељ није инстанца која правилно расуђује о томе шта је у најбољем интересу детета.

Ј. Стевановић

---------------------------------------------

Мала мис Америке

Јавност критикује изборе за малу мис Америке јер на њима девојчице уче да је у животу најважније како изгледају и да ће, ако се потруде да буду лепе, сигурно уживати у слави. Потпис родитеља широм света убацује децу на снимања или спортске терене због којих губе часове у школи и корак са својом генерацијом, а што је основно дечје право. Мале гимнастичарке често су на ригорозним дијетама поврх тога што им се ускраћује право на игру и слободно време.