Проблем избеглица решаваће се још 17 година

Комесаријат за избеглице Републике Србије (КИРС) промениће име, највероватније до краја године, и зваће се Комесаријат за миграције, у складу са европским препорукама. Јер, осим што је држава са највише избеглих и расељених лица у Европи, Србија је последњих година постала и транзитна за хиљаде лажних азиланата, који трбухом за крухом беже из својих, махом азијских домовина.

Такође, очекује се и усвајање новог закона о миграцијама (избеглицама), који би пред парламентом требало да се нађе на јесен. По том закону, Комесаријат ће се старати и о онима који више нису у статусу избеглица, што све заједно чини огромну војску од око 850.000 људи. Овај број, ова сила људи која се слила у Србију из бивших република, најбоље осликава трагичан учинак ратова који су протеклих деценија вођени на Балкану.

Неки од њих су се вратили у земље порекла, неки више нису ни живи, неки су се населили у трећим државама... Али, више од 400.000 ових напаћених душа и даље је у Србији. У међувремену, више од 250.000 њих добило је држављанство Србије, док их је 74.000 и даље у избегличком статусу. Са друге стране, мајка Србија брине и за око 210.000 расељених са Косова и Метохије, који су данас у најтежем положају.

Нема дилеме да ће, у економском, социолошком, културолошком смислу, овај процес обухватити неколико генерација. Грчка је, рецимо, 1923. године добила два милиона становника који су придошли из данашње Турске и пола века је званично трајала њихова интеграција, која ни данас није потпуно завршена. Ако се настави по садашњој динамици, и са садашњим финансирањем, надлежни процењују да ће бити потребно бар још 17 година да скућимо све избеглице на нашој територији.

Б. Б.