Очекују се хард дисконти

Зашто у Србији нема више великих светских трговинских ланаца? Да ли се очекују и када ће коначно доћи шведска „Икеа”, питали смо Министарство пољопривреде и трговине.

Владимир Матовић, државни секретар у овом министарству, каже за „Потрошач” да улазак великих играча представља компликовану процедуру, плански вођену и засновану на стратегијском наступу.

– Србија константно унапређује своју атрактивност по свим сегментима. Самим тим реално је очекивати да напори у том правцу нису остали незапажени од стране лидера на глобалном нивоу. Друго је питање стратегије и тактике, интерних могућности и приоритета који постоје код сваког значајног учесника на тржишту. Интересовања постоје и за очекивати је да се она материјализују у наредном периоду. Са представницима компаније „Икеа” у протеклом периоду реализован је низ састанака и преговора. Тренутно је одлука на њима – наводи Матовић.

Један од највећих трговинских компанија белгијски „Делеза” дошао је на наше тржиште, додаје он. Ова компанија присутна је у земљама у окружењу, Америци и другим светским тржиштима.

– Оправдано је очекивати да ће методологије пословања „Делеза” позитивно утицати на повећање конкурентности у домаћој прометној сфери. Други трговци мораће да прилагоде своје методологије што треба да доведе до додатне користи за потрошаче. Улазак светски познатих компанија ствар је њихове глобалне перцепције сопственог бизниса и фазе развоја тржишта, у конкретном случају нашег. Уласком светски познатих компанија потрошачи имају бољи избор, услове куповине и ниже цене, отварају се нова радна места и повећава привредна активност – каже он, додајући да трговци морају стално да усклађују своју ценовну политику и политику асортимана са долазећим променама.

– Очекује се улазак других великих играча на тржиште, пре свега у форми хард дисконта – формата који је присутан са продајним

објектима релативно велике површине, широким и плитким асортиманом и јефтином политиком цена. Којом динамиком ће се појављивати и којим интензитетом зависи од развоја тржишта. Преговори са некима од њих су у току и постоји велико интересовање – каже Матовић.

--------------------------------------------------------------------------------------------- 

„Лидл”, „Карфур”, „Баухаус”...

„Немачки ’Лидл’ је још крајем прошле године у Србији регистровао фирму и отворио рачун у банци. Истраживао је наше тржиште, тако да је реално очекивати да овде почне и да послује”, рекли су у Министарству пољопривреде и трговине.

У централи „Лидла” ништа не желе да коментаришу већ су поновили одговор који су „Потрошачу” и раније слали, а у којем се наводи да „већ дуже време проучавају услове и могућности пословања у неколико земаља, у које спада и Србија”.

Србија је, за то време, једна од малобројних земаља у Европи у којој нема дисконтних ланаца, док ови трговци послују у земљама региона попут Хрватске, Бугарске, Словеније, Мађарске, Румуније, Грчке, Словеније... И не само „Лидл”, већ и дисконтери попут „Кауфланда” и „Алдија”.

Долазак у Србију најављивао је прошле године и „Карфур”, француски трговински ланац и један од највећих на свету. Како су нам рекли, на тржиште Србије и земаља региона требало је да уђе у партнерству са грчком компанијом „Маринопулос”. Заједничка фирма требало је да отвори хипермаркете и супермаркете у Албанији, Босни, Хрватској, Македонији, Црној Гори, Србији и Словенији, али од тога, до сада, ништа није било.

Једино што се чини извесним је да ће почетком наредне године, у Блоку 53 у Новом Београду почети изградња малопродајног објекта „Баухаус”, који припада сегменту хипермаркета „уради сам”. Радови би требало да буду готови до јесени 2012. године, а у понуди ће бити више од 120.000 производа из категорија грађевинских материјала, санитарија, расвете, опреме за башту и уређаја за кућу.