Неправилност код сваког трећег трговца

Податак да су код готово сваког трећег трговца у Србији који је организовао снижење цена тржишни инспектори пронашли неку неправилност, знак је надлежнима да би требало озбиљније да се позабаве контролом продаваца који из дана у дан оглашавају попусте, акције, промоције...

Наиме, од почетка године проверено је више од стотину продајних објеката широм земље, а у чак 30 одсто контрола било је кршења прописа који се односе на оглашавање и спровођење попуста, због чега ће, како кажу у Министарству пољопривреде и трговине, бити поднети захтеви за покретање прекршајног поступка против неодговорних трговаца.

То само потврђује да једна од најстарији трговачких варки – лажна снижења и даље опстају. За такав закључак, уосталом, нису ни неопходни извештаји инспекција. Свако ко је барем једном утрчао у радњу када је видео натпис „снижење до 70 посто”, најчешће је убрзо био разочаран. Снижења често нису ни приближна онима са рекламе, а проблема нема једино у продавницама гардеробе. „Жао нам је, све смо продали”, чест је одговор касирки у супермаркетима када купац пита где се налази артикал за који је на реклами видео да је на снижењу.

У Тржишној инспекцији кажу да проблема са снижењима највише има у време сезонских распродаја.

– Због тога Сектор тржишне инспекције сада обавља циљани инспекцијски надзор над оглашавањем продајних подстицаја, па и снижења цена на територији целе Србије. Сектор тржишне инспекције Министарства пољопривреде, трговине, шумарства и водопривреде врши контролу преварног оглашавања снижења цена у оквиру налога инспекторима за контролу оглашавања. На тај начин се контролише примена Закона о оглашавању и Закона о трговини – објаснили су.

И резултати из протеклих година опомињу да је потребна строжа контрола трговаца. У току 2010. године у време летњих снижења било је 274 контроле.

– Трговцима су исписана 52 решења којима је забрањено преварно оглашавање, поднето је шест пријава за привредни преступ и 48 захтева за покретање прекршајног поступка – рекли су у министарству.

И ту се посао инспектора завршава, а на суду је да неодговорне трговце казни.

– Тржишни инспектори за повреде одредаба Закона о оглашавању не изричу новчане казне на лицу места. У случају привредног преступа прописане казне за правно лице су од 300.000 до 3.000.000 динара, а за прекршај предузетника у распону од 100.000 до 500.000 динара – рекли су у министарству.

Најважније информације – најситнијим словима

Трговце који великим словима огласе снижење на промотивном каталогу, а потом ситним словима у дну образложе да се попуст не односи на читаве категорије производа, нико не може да натера да то промене. Јер, како потврђују и у Министарству пољопривреде и трговине, изглед лифлета (брошура, рекламна књижица) нема законом прописану форму, па нико не може да наложи трговцу којом величином слова би требало да пише.

– Законом о трговини изричито је прописано да свака понуда продајног подстицаја мора да садржи одређивање врсте подстицаја (попуст, пратећи поклон и слично), прецизно и јасно одређену робу на коју се односи, период важења подстицаја (са назнаком датума почетка) и све евентуалне услове у вези са остварењем права на подстицај и укупне трошкове (на пример, за преузимање робе које би пале на терет купца). Али, Сектор тржишне инспекције нема основа за предузимање мера из своје надлежности докле год је тај лифлет јасан, разумљив и читак и докле год се трговац придржава дате понуде уз испуњење претходно наведених услова за снижења цена – рекли су у Тржишној инспекцији.

Да ли су дозвољени „срећни сати”

Друга дилема наших читалаца, односно организовање такозваних срећних сати (happyhour) у највећим трговинским ланцима, где они свега сат или два нуде поједине производе по нижим ценама, објашњавају у министарству, такође није кршење прописа. Иако читаоци који су се јављали нашој редакцији сматрају да је реч о дискриминацији купаца, будући да сви који у другом делу дана дођу у продавницу пазаре по вишим ценама, у министарству истичу да трговац мора да нагласи од кад до кад траје снижење и да то испоштује. Време трајања попуста је стога одлука трговца.

– Организовање снижења цена је дозвољено, али трговац мора да испуни законом прописане услове, односно да организује и огласи снижење цена у складу са законом. Уколико трговац организује и оглашава продајне подстицаје, он је у обавези да означи период важења подстицаја. Другим речима, трговац мора да обезбеди да се роба увек продаје по цени која је нижа од претходно утврђене цене, да је пописана роба која се налази на снижењу, да су сачињене нивелације цена робе коју нуди на снижењу и да је та нивелација евидентирана кроз пословну документацију, па да се нове, ниже цене налазе у меморији фискалне касе, да би фискални исечак био ваљан – напомињу у Тржишној инспекцији.

Непостојећа снижења

У организацијама за заштиту потрошача кажу да о снижењима можемо говорити само „под наводницима”.

– Снижења уопште и нема. Марже трговаца су толико велике да је сваки попуст симболичан, јер и када вам се чини да је нешто јефтино да јефтиније не може бити, трговац дебело зарађује – каже Горан Паповић, председник Националне организације потрошача Србије.

Обећавање поклона купцима путем оглашавања, попут онога – „бесплатно”, „платиш један, добијеш два”, или „три за један”, дозвољено је само ако се производ нуди по важећој, а не по вишој цени. Уколико се оглашава снижење цене производа са фелером, мора се навести да је нижу цену условио неки недостатак и лошији квалитет.

– Трговац је, осим тога, обавезан и да обезбеди довољне количине робе која је на акцији. Јер се грађани жале да виде да је нешто на акцији у великом трговинском ланцу и када оду у супермаркет, запослени им кажу да су продали све количине. То је довођење потрошача у заблуду – каже Паповић.