Свеприсутни Брат

Велики брат је, како га је замислио Џорџ Орвел, оно свеприсутно око које у сваком тренутку контролише сваки потез својих поданика. Међутим, изгледа да му је појавом истоименог ријалити шоуа одговорено истом мером.

Велики број гледалаца, у многим земљама света, спремно проводи сате и сате посматрајући догађаје у кући Великог брата.

Овај телевизијски шоу је свакако постао један значајан феномен да му вреди посветити пажњу. Чак и пре самог почетка емитовања у нашој земљи с једне стране постојала је врло нападна медијска кампања која је рекламирала овај шоу, а са друге стране могли су се чути гласови да је то нешто што има несумњиве негативне последице: од неетичког опхођења према учесницима програма, до преношења лоших узора понашања на гледаоце.

У вези првог, треба рећи да су сви изабрани укућани пунолетне особе, којима су на веома јасан начин предочене све предиспозиције, и то шта их чека и оно што би могли да добију. И они су након разумевања тих елемената вољно прихватили да буду учесници. У многим другим случајевима у нашем свакодневном животу људи имају много мању могућност избора те би требало више бринути за њих него за оне који су привремено ставили део своје приватности на увид другима, очекујући при том да барем постану познати, ако не и праве звезде, а и надајући се, за наше услове, завидној новчаној награди.

Но, погледајмо другу критику. Она може да буде основана. Али то уопште не мора да буде, чак штавише, из овог шоу програма би се можда могло понешто и научити. Исто као што књиге или интернет или телевизија могу да преносе и штетне али и корисне идеје.

Ситуација коју имамо у Великом брату јесте ситуација социјалне интеракције, дакле односа између особа у релативно дугом временском периоду и у низу различитих ситуација. Посматрајући те односе и њихове актере можемо и сазнати нешто о људским врлинама и људским слабостима, о томе колико поверења можемо имати у неке људе, о томе да се људи међусобно разликују по много чему итд. Дакле, то је једна права социјална лабораторија која нам може показати много шта.

А ситуације у које актери улазе су некако згуснутије него у реалном животу, те изгледа као да је протекло више времена. Зато је једна од основних свесних или несвесних мотивација за посматрање овог шоуа, посебно код млађих гледалаца који су у периоду одрастања, управо у томе да изоштримо своју сопствену социјалну компетенцију, да сазнамо нешто о понашању људи, што бисмо могли да применимо и на наше пријатеље, да побољшамо сопствену социјалну интелигенцију и да имамо успешнију комуникацију са другима.

У нашем Big Brother-у могли смо видети како не значи да нисте у праву чак и ако се сви окоме на вас говорећи вам да сте лоши, да се може бити по свим критеријумима најбољи, иако су они око вас (па због тог притиска и ви сами) искрено убеђени да сте најгори – као што је био случај на почеку са Микијем. Наравно, обрнут случај је, на жалост, чешћи, да не можете убеђеним величинама да докажете да имају врло мало квалитета.

Када бисмо гледали мало слободније, могли бисмо оформити и слику читавог нашег друштва у коме грамзивци и хвалисавци морају да воде главну реч.

Као на длану видело се и да наше друштво није баш најтолерантније према многим групама, узмимо само као очит пример негативан однос према старијим особама које су биле или су још увек у Кући.

Она критика о лошем утицају добија потпуни смисао ако би и они укућани који су очигледно покварени, размажени, лењи, безобзирни, неувиђавни, и које карактеришу многе друге лоше људске особине, били третирани као недодирљиви и не би били критиковани. И њима самима било би у интересу да постану свесни својих лоших страна и покушају да их поправе пре него да целог живота остану веома лоши људи, а при том да сматрају да су изнад других само зато што стицајем околности, а не својим заслугама, имају нека материјална добра која други немају.

Коначно, колики значај се у нашем друштву придаје националном и националистичком видимо по томе што је један од укућана који је дуго процењиван од гледалаца у свим анкетама као лош, безобзиран, лењ и слично, одједном поправио свој "рејтинг" након певања само једне националистичке песме.                                                

Социјални психолог, доцент на Филозофском факултету у Београду