Српски математичар у швајцарском тиму

Са три године учио је да сабира, а када је пошао у школу, смишљао је сопствене скраћене поступке за множење великих бројева. Имао је 10 година када је са родитељима напустио родни Београд и Србију и отишао да живи у Швајцарску, где је наставио да се усавршава у математици, а касније је заволео и информатику. Никола Ђокић данас има 19 година и управо се вратио у Луцерн са Међународне информатичке олимпијаде на Тајланду, где је освојио сребрну медаљу. Сребрно одличје припало му је и на Међународној математичкој олимпијади у Амстердаму, такође одржаној прошлог месеца. Такмичи се, како сам каже, тек две године, а већ има пуну витрину међународних признања из информатике и математике.

– За информатичку олимпијаду на Тајланду интензивно смо се припремали недељу дана у интернату у Давосу, а спонзори су нам омогућили да два викенда пред такмичење вежбамо на њиховим компјутерима. Припреме из математике биле су организоване у пет-шест једнодневних сусрета, а имали смо и један продужени викенд у Цириху, где смо вежбали задатке. Предавачи су нам били студенти, али и професори, и сви они раде волонтерски – каже Никола Ђокић.

Швајцарска финансијски не помаже такмичења, али све трошкове око припрема, путовања и боравка у земљама где се организују надметања – плаћају спонзори и задужбине. То је, каже Никола, великодушно са њихове стране и, на неки начин, такмичари баш ту помоћ доживљавају као награду. Иначе, у Швајцарској не постоје специјалне математичке школе, већ класичне гимназије. У овој земљи, објашњава Никола, ђаци који учествују на такмичењима не узимају ни додатне приватне часове из математике, јер се сматра да је то сувишно. Такође, Швајцарска не даје стипендије талентованим ђацима и студентима. О припремама, организацији такмичења и путовањима у иностранство на међународна надметања брину две организације – Швајцарска информатичка олимпијада и Швајцарска математичка олимпијада.

Никола на такмичењима учествује у швајцарском тиму, али има само српско држављанство. Некад је, каже, компликовано што пред путовања само њега чекају због виза, као што је недавно био случај за одлазак на Тајланд, али, иако испуњава услове, нема намеру да узима швајцарско држављанство. На међународним такмичењима из математике и информатике често се среће са српским олимпијцима, воли да се дружи са децом из бивших југословенских република, а део припрема швајцарска математичка екипа проводи са тимом из Словеније.

– Ове јесени почињем да студирам математику на Савезном политехничком институту, у Цириху. Дуго сам размишљао да ли да упишем математику или информатику, на крају сам се одлучио за математику, јер ми то даје више могућности. Хтео бих да се бавим чистом математиком, али ако то буде немогуће, моћи ћу да радим као информатичар – каже Никола.

Поред матерњег, српског језика, који се свакодневно користи у кући Ђокића, Никола течно говори немачки и енглески, а, признаје, мало слабије зна француски. Овај доскорашњи гимназијалац воли да чита и да ради оно што га занима, а у слободно време игра јапанску стратешку игру „Го” или ужива у добрим филмовима. Не воли, каже, да излази по ноћним клубовима, али зато не пропушта концерте на отвореном простору.

Никола је сада на заслуженом летњем одмору, а онда га чека одлазак на студије, као и припреме за нова такмичења. Међутим, ништа му није тешко. Најважније је, каже, имати мотивацију, она је услов да се нешто уради добро.

– Мотивација ће доћи сама од себе ако радите оно што волите, а, такође, и ако се у томе такмичите – поручује Никола Ђокић својим вршњацима.