Девојка која је желела мало забаве

Специјално за „Политику”

Сан Себастијан – Има много примера поп-рок извођача који су се у неком тренутку каријере опробали у жанру који им дотад није био својствен. Деби Хари, Брајан Фери и Пол Енка су запевали џез; Ренди Крофорд, Том Џонс и „Аеросмит” истраживали наслеђе блуза. Разлози за овакве подухвате могу да буду нови изазови, ширење публике, улазак у озбиљније године, али и креативна криза, експерименти продуцената или засићење тржишта новајлијама.

Прошле године у блуз водама се опробала Синди Лопер, снимивши албум „Memphis Blues” са једанаест блуз стандарда. Овог лета путовала је по Европи. Блуз програм пружио јој је прилику да наступа на летњим џез фестивалима, а у Сан Себастијану одржала је последњи концерт на турнеји која је трајала месец и по дана.

Пљусак и кашњење наступа провоцирали су дискретне звиждуке из публике. Певачица је изашла на сцену у ритму Литл Волтерове „Just Your Fool”, која отвара и актуелни албум, иза које је следила спора „Shattered Dreams” (Ловел Фулсон). Објаснила је откуд она у блузу: „Као мала сам обожавала блуз, радила сам као блуз диџеј. Почаствована сам што је овде један од мојих хероја – Чарли Маселвајт!”

Искрено, видело се да ужива, али, нажалост, већ прве песме показале су да блузу није дорасла. Њен глас напросто није успео да потрефи блуз емоцију, извођење није било убедљиво, све време је било у фалшу. Ни бенд није био на висини задатка – осим Маселвајта, легенде усне хармонике, и блуз гитаристе Кирка Флечера, остало друштво припада рокерима и блуз су свирали „научено”, некомпетентно, без адекватних боја. Са таквом подлогом, соло деонице двојице блузера су остале недоречене.

„Певаћу ја и старе песме”, рекла је Синди и кренула је „She Bop”, која није имала панкерску енергију из осамдесетих, али у којој је певачица први пут сишла међу покисли свет и успела да подигне атмосферу. То је био ризичан потез, јер је у руци држала микрофон, али није изгубила ништа од младалачке лудости. У наставку је уследило пет нумера са последњег албума. „Early In The Morning” (Луи Џордан) и „Crossroads” (Роберт Џонсон) били су примери погрешних избора, на прву лопту. Песма „Down So Low”, из репертоара рок-блуз састава „Mother Earth”, жанровски јој је више лежала и чинила је редак бисер концерта. Негде унутар блуз амбијената угнездила се „All Through The Night”, коју је извела пратећи себе на lap steel гитари – што је био убедљиво најбољи моменат првог дела концерта. Било би боље да је њених песама било више – у старим нумерама „The Goonies ’R’ Good Enough” и „Change of Heart” – бенд је звучао сигурније, расположење се поправило, и јасно је било да ће уследити и бис.

Повратак уз романтичну мелодију „What’s Going On” Марвина Геја је био изванредан. Соул укуси су се лако претапали у фанки ритам песме „Lyfe”, са последњег ауторског албума „Bring Ya To The Brink”. А „Girls Just Want To Have Fun” није била само носталгично сећање – садржај ове песме одговара јој и данас. Опет са lap steel гитаром, сама је извела „Time After Time”. У пратњи хора од 2.500 мокрих фанова, ова песма допринела је и сећању на Мајлса Дејвиса, који је песму осамдесетих изводио на истом месту, на Тргу Тринидад. За последњи бис, придружио јој се Чарли Маселвајт. Уследио је поздрав у нежним тоновима „True Colors”.

----------------------------------------------

Блуз као неуспешна екскурзија

Чињеница да је прецизно одабрала да у програм уврсти првих осам хитова није умањила укупан повољан утисак: са таквим нумерама и треба да се поноси. Вреди се надати да је блуз био само неуспешна екскурзија и да ће Синди смоћи снаге да поново прави добре поп песме. Ако и не успе, ништа не би сметало да се поново чују оне старе.