Остати због деце?

Нормално је да се људи који у већој мери нису задовољни својом везом, или браком, одлучују на раскид или развод. Али када постоји неко дете или деца која су резултат тог брака или везе – породица – ситуација се битно мења. Незадовољна особа тада није само партнер већ је и родитељ, тако да поред свог интереса гледа и интерес своје деце. Када особа закључи да је брак толико лош да угрожава и њу и децу, тада се лакше одлучује на развод. Али шта са оним браковима у којима је незадовољној особи неудобно, а деци је удобно?

Тада се појављује мучни унутрашњи конфликт између љубави према себи и љубави према деци. Често је особа у дилеми да ли да жртвује своју срећу или срећу своје деце.

Уверење да дете мора бити жртва развода својих родитеља, јер ће нужно имати негативне последице у каснијем животу, данас можемо одбацити као потпуну заблуду. Свакако да је развод веома непријатан за све укључене, али на даљу судбину детета не утиче сам развод, већ начин на који разведени родитељи и значајни други, првенствено рођаци и нови партнери, настављају да третирају дете. Нагомилано колективно искуство са разводима и праћење даље судбине деце из разведених породица указују да ова деца не само да имају нормалан развој, већ и да постају успешни и задовољни одрасли.

Када је у питању развој деце и њихова даља судбина, најважнији је начин њиховог васпитања, и то без обзира на то да ли су родитељи разведени или су заједно. Шта је боље за судбину детета: да су родитељи заједно, али погрешно васпитавају, или да су родитељи разведени, али се дете васпитава на исправан начин? Док исправан начин васпитања има једноставну формулу: љубав плус дисциплина, постоји много погрешних начина. Честа је грешка да се дете схвата као жртва коју је развод морао да трауматизује, тако да му се показује само љубав, док се дисциплиновање изоставља. На тај начин настаје размажено дете, које није жртва развода већ такве размажености која га спречава да развије способности за самостални живот.

Према томе, деца не треба да буду разлог за остајање у лошем браку уколико је родитељ одлучио да неће дозволити да његова деца постану жртва развода.

Опасност је друга. „Лош брак” често значи да је особа била заљубљена када је бирала и да се разочарала када је касније схватила да партнер различито замишља брак. Нити се одустаје од свог концепта брака, нити се прихвата партнеров. Од оног другог се стално захтева да се промени и уклопи у наметнути концепт. И зато је добро преиспитати концепте везе и брака. У противном, особа може, након развода, поновно погрешно изабрати.