Зелено је папрено

Стара је мудрост да за све што добијемо морамо нешто да дамо. Мудри због тога настоје да више узимају него што дају. Али веома често, засењени оним што смо добили, не видимо јасно шта за то морамо да дамо.

Заоштрена глобална дебата о климатским променама и енергетској безбедности која обележава ову деценију, подстакла је, такође, глобалну жеђ за алтернативним горивима, која са једне стране мање загађују атмосферу, а са друге смањују зависност од скупе и политички деликатне нафте. Као гориво 21. века све више се помиње етанол, реч која исто значи у готово свим језицима: то је алкохол, добијен врењем свега што у себи садржи макар и трунку шећера – воћа, житарица, уљарица, трске, траве, репе и кромпира, па чак и ресторанских сплачина.

Иако је у употреби још од прве нафтне кризе с почетка 70-тих, етанол је истински хит тек однедавно. Придружио му се и "биодизел" : гориво на бази природног уља. Као земља која се у овом погледу узима за пример је Бразил, где је производња етанолског горива поодавно државна стратегија и практична политика. Етанол се тамо добија од шећерне трске и као погон је већ заменио 40 одсто нафтних деривата.

Друга етанолска велесила су САД, где је у погону 110 рафинерија, док је још 73 у изградњи, тако да ће већ идуће године укупни амерички капацитети износити 11,4 милијарди галона (галон = 3,78 литара) алкохолног горива. Председник Буш је, у свом недавном обраћању нацији, позвао да се до 2017. производи чак 35 милијарди галона алкохола намењеног за аутомобилске резервоаре.

Статистика глобалне производње етанола је коначна само за 2005 и износи 9,66 милијарди галона, од чега је 45,2 одсто произведено у Бразилу, а 44,5 процента у САД. Бројке за Европу су засад скромне – више него о етанолу, у ЕУ се говори о биодизелу.

Етанол сагорева чисто, обновљив је, не долази из политички проблематичних региона, најављује нову еру… На први поглед, перфектно решење. Слику енергетске идиле кваре међутим све чешћа упозорења да је и у овом случају реч о путу поплочаном добрим намерама, али ка непожељном одредишту, као и све уверљивији докази да је ово решење за смањивање зависности од нафте – горе од проблема.

Све учесталије, угледни економисти, научници и представници еколошких покрета позивају на "тајм аут", износећи аргументе и доказе да производња етанола ствара више проблема него што их решава.

Прво упозорење је да повећање производње алкохолног горива има за последицу – скупљу храну! Објашњење је једноставно: стицајем политичких и економских околности, етанол је најисплативије производити од кукуруза – у САД се чак 50 одсто домаће производње претвара у гориво. При садашњим ценама нафте, које према преовлађујућој прогнози, неће озбиљније падати, производња етанола је веома профитабилна, што повећава тражњу за кукурузом и подиже његову цену. На светској пијаци, кукуруз је данас дупло скупљи него прошлог лета. У марту су "фјучерс", нека врста берзанских "обвезница" за кукуруз, највише у последњих десет година. Очекивања су да ће до 2010. светске цене бити за бар 20 одсто више од данашњих.

Добро је за фармере, али лоше за све друге. Више цене кукуруза вуку и цене житарица и пиринча, а коначни исход је скупље месо и храна генерално. На глобалном плану, то највише погађа оне који најмање имају: једна рачуница каже да сто литара алкохолног горива захтева да се дестилује око 250 килограма кукуруза, довољно да једног човека храни годину дана. Власници аутомобила ће, уосталом, увек моћи да за кукуруз плате више од оних којима је он на свакодневном менију. Економиста Листер Браун из америчког Института за политику земље, каже да "надметање за житарице између 800 милиона корисника аутомобила и две милијарде најсиромашнијих житеља планете који покушавају да преживе добија епске пропорције".

Још јачи аргумент је еколошка цена етанола. Уверење да је много "зеленији" од нафте само је мит, тврде експерти: кад се све сагледа, биогориво је по планету штетније од нафте.

Као прво, производња кукуруза (обрада поља, жетва, транспорт, дестилација) троши 30 одсто више енергије, него што се добија од горива које даје. Један управо објављени извештај УН упозорава да ће 98 одсто прашума у Индонезији нестати већ до 2020, зато што се убрзано искрчују – да би се добила земља за културе из којих ће се производити биодизел за европско тржиште. У Бразилу, све већи узгој шећерне трске за етанол, иде на рачун савана и амазонских шума…