Религија у политици

Изјава премијера Норвешке Јенса Столтенберга „да циљ напада Андреаса Брејвика нису били људи већ жеља да упозори Норвежане и читаву Европу на опасност да би Норвешка могла дапостане муслиманска колонија” веома је индикативна. Акт Брeјвика је, без сумње, сулуд. Тако да овде нећемо расправљати о њему већ о чињеници коју је премијер Норвешке истакао.

Сетимо се да је и немачки  канцелар Ангела Меркел 10. 10. 2010. изјавила „Покушаји да се у Немaчкој изгради мултикултурно друштво потпуно су пропали”. Да је циљала на муслимане видело се одмах када је председник Немачке Кристијан Волф морао да изјави да је ислам део Немачке, као јудаизам и хришћанство. Све то не би било изречено да анкете не показују да је 30 одсто становника Немачке тада мислило да је земља претрпана странцима.

То није случајно дата изјава већ добро промишљен потез, јер је то поновио и премијер Британије. „Британски премијер Дејвид Камерон рекао је данас да се мултикултурализам у Британији показао неуспешним и да би га требало заменити јасним осећајем националног идентитета који је отворен за све.” Да не би било никакве сумње на кога се мисли, премијер Камерон је био врло директан. „Он је најавио оштрији став према групама које промовишу исламски екстремизам, наговестивши да ће бити смањена издвајања из државне касе муслиманским организацијама које не чине ништа да би се супротставиле екстремизму.”

Камерон је то изјавио 5. 2. 2011, четири месеца после Меркелове, када је имао сасвим довољно времена да размисли о последицама њене изјаве. Својим ставом је потврдио да је Меркелова у праву и да то исто важи и за његову земљу. На крају, да је мултикултурализам пропао и у Француској, изјавио је и председник Француске Републике Никола Саркози 10. 2. 2011. И да би став био јасан, и он је то изјавио због ислама, истичући да се мора створити „Француски ислам, а не ислам у Француској”.

Све то показује да је религија на велика врата ушла у политику, ако је икада и излазила из ње? Друго је питање зашто је деценијама понављана флоскула да се политика и религија ме смеју мешати. Сада, када се види да се религија и политика не могу одвојити, важно је одговорити на питање зашто се тако погрешило. Заблуда да се политика и религија не смеју мешати последица је уверења које влада у европској нетеолошкој религиологији. А оно је засновано на нетачном   схватању религије које су имали француски просветитељи од Монтескјеа до Русоа.

Они су религију прогласили последицом неразвијености и непросвећености. Предвиђали су да ће религија постепено нестајати са растом развијености и просвећености. Ту трагичну заблуду видео је њихов земљак Алексис де Токвил (1805–1859). Он о томе каже: „Филозофи 18. века врло су просто објашњавали поступно слабљење вере. Верски жар, говорили су, мора се гасити што се више увећава слобода и просвећеност. Незгодно је само што се чињенице не слажу са том теоријом.”

Европска јавност је имала да бира измећу Токвила и просветитеља – и погрешила је. Али као да је време давало за право просветитељима. Од Токвилове смрти религиозност је опадала чак и у САД. Али све је то трајало до краја Другог светског рата. САД су из њега изашле јаче него икад. Стандард је растао, просвећеност такође, али паралелно са њима и религиозност. Од краја рата до краја 20. века број религиозних је у САД стално растао, а њихов утицај на политику посебно. То је кулминирало победом Џорџа Буша млађег.

Он каже да се за сваку одлуку питао шта би Христ учинио. То није могло да не да свој одраз у науци, тако да су у оквиру ИПСА (Међународно удружење за политичке науке) и ЕЦПР-а (Европски конзорцијум за политичка истраживања) створени истраживачки комитети за проучавање политикологије  религије. Колики је био отпор политиколога према проучавању религије види се из података да су Комитет 43 у ИПСА формирала два активна римокатоличка свештеника. Они су људи са световним титулама, такође, али и свештеници. Углавном да се политикологији религије посветила дужна пажња, сигурно би се трагични догађај у Норвешкој теже десио.

*Члан управног одбора Комитета 43 за политикологију религије ИПСА