Морал и институције

Крајем шездесетих година једна група млађих посланика британске Конзервативне партије осећала је да је модел кејнзијанског, хуманизованог капитализма који је у претходним деценијама градио, промовисао и спроводио њихов некадашњи премијер Харолд Макмилан, на издисају. Нафтна криза се још није ни наслућивала, а проблеми стагфлације су још били далеко. Међутим, упркос томе, ова група политичара осећала је да је претходни модел потрошен и да је касни кејнзијанизам са огромном моралном попустљивошћу водио ка укупном кварењу британског друштва. Већ почетком седамдесетих они су покушали да преузму странку и да лабуристе скину са власти с новим програмом тржишних реформи.

Након првог неуспеха, публициста и каснији идеолог Перегрин Ворсторн упозорио их је на вероватно кључни проблем. С програмом економских реформи, спровођених самих за себе, нико никада није могао да добије власт. Укидање државе благостања, смањивање социјалних давања најширим слојевима становништва и сузбијање уцењивачке снаге синдиката, директно погађа велики део гласача који неће укидати себи привилегије без јасног образложења. Кључни моменат за британске гласаче јесте нови систем циљева и вредности који им се мора понудити. Читава прича о реформи, укључујући и економску, мора бити базирана на моралним и вредносним основама. Не само због пропагандних разлога, већ зато што се о томе заиста и ради. Укидање државе благостања и јесте било пре свега питање враћања самопоуздања појединцима, буђења предузетничког духа, смелости, динамике и мишљења.

Ове Ворсторнове речи биле су преточене у десетогодишњи пројекат изградње читаве мреже "тинк тенкова", института, медија, и других врста малих али предузетних и добро умрежених институција које су заједничком акцијом успеле да промовишу овај нови систем вредности. Деценија организованог деловања једног читавог фронта окупљеног око неколико основних принципа и вредности, променила је свест британских грађана и омогућила поновни долазак Конзервативне странке и Маргарет Тачер на власт. Уследило је десетлеће одлучне обнове британског друштва, ношене чврстим, одлучним и принципијелним деловањем, неодустајањем од прокламованог програма, ма како тешко његово спровођење било. Грађани Британије умели су то да цене. Вођени стварним патриотизмом, многи су прихватили да се у интересу моралног и економског оздрављења нације одрекну привилегија које су до тада уживали. У прошлогодишњој обимној анкети, Маргарет Тачер је изабрана за најбољег премијера Енглеске након Другог светског рата.

Поређење са нашом државом је неизбежно. Код нас се о реформама говори у свим сегментима сем у кључном: нигде нема помена моралне обнове, и обнове система моралних вредности на којима почива читаво друштво. Утисак је штавише да је после 5. октобра настављено морално урушавање овог друштва. Политичари који би сами требало да нам нуде нове моделе пристојности, доследности, привржености породици, локалној заједници, нацији или држави, поштења и одговорности, свакодневно раде потпуно обрнуто: отворено лажу, варају, не придржавају се закона, не поштују програме са којима су дошли на власт, постоје бројне основане сумње да су многи од њих повезани са корупцијом, итд.

С друге стране, треба погледати у каквом су стању друге институције које би требало да промовишу основни морал и базичне друштвене вредности. Шта је с породицом, црквом, локалном заједницом, школом? Зар нису управо све ове институције у веома тешком стању? Погледајмо нпр. основе система основног образовања како су постављене од 2000. наовамо? Чему се деца уче из тих књига? Је ли то систем моралних вредности једне уређене хришћанске нације или анархистички програм изградње новог човека за модерну социјалистичку утопију? Патриотизам који је био један од носећих елемената реформе Маргарет Тачер овде је потпуно девастиран  и доведен у питање као вредност.

Управо искуства најразвијенијих савремених демократија говоре да стварних реформи у економији, правосуђу, култури и у свим осталим сегментима нема без јасне моралне обнове. А она почиње или тако што се прво мења понашање носилаца јавних функција, или што се однекуд појави алтернативни покрет. Шта год било, Србија је више него зрела за такву промену.