Борба за читаоце „Њуз ов д ворлда”

После гашења „Њуз ов д ворлда” (News of the World), на британском тржишту таблоида остала је празнина за коју се још не зна ко ће је попунити, али се међу значајним именима жуте штампе већ увелико тражи наследник 2,7 милиона читалаца затвореног листа.

Новине медијског барона Руперта Мардока 10. јула су отишле у историју, али глад Британаца за жутом штампом не јењава.

Острвски медији од тада се баве питањем ко би могао да ускочи у игру коју је „Њуз ов д ворлд” играо 168 година, све док његове новинаре нису ухватили у прислушкивању и унајмљивању приватних детектива.

Ко би могао да задовољи апетите читалаца навикнутих да уз недељни доручак гутају трачеве због којих су им пахуљице застајале у грлу?

„Сан”?

Ако би други таблоид Руперта Мардока са шест прешао на седам бројева седмично и почео да излази недељом, медијско царство осамдесетогодишњег Аустралијанца вратило би макар део изгубљених читалаца. Иако су порекли да је недељни „Сан” засад на путу, оставили су могућност да ће се овако нешто и десити. Била би то прилика да се у редакцију врати око 200 новинара који су остали без посла после краха „Њуза”. Познаваоци Мардоковог пословања тврде да се он неће лако одрећи 45 милиона евра, колико су му годишње на странама угашеног листа остављали оглашавачи.

„Дејли мејл”?

Компанија која издаје овај лист саопштила је да размишља о могућности да изда нови недељни таблоид.

– Разматрамо да ли на тржишту постоји потреба за новим недељним насловом – изјавио је директор компаније Мартин Морган и додао да је недељни „Дејли мејл” добио пола милиона нових читалаца откако се угасио њихов главни такмац. Са 1,9 милиона продатих примерака дошли су на 2,4 милиона.

У овом листу, који се такође прославио причама које повлађују ниским страстима и пренаглашеној знатижељи, истичу да они никада нису никога прислушкивали. Ово им је врло важно да истакну јер су се и јавност и оглашавачи окренули против „Њуза” када се сазнало да су упадали у телефонске поруке убијене девојке и разговоре чланова породица војника настрадалих у Авганистану.

Али само што је Морган захвалио присутнима на конференцији за новинаре, један бивши запослени га је одмах демантовао. Некадашњи новинар „Дејли мејла” Џејмс Хипвел поновио је да су многи новинари овог таблоида прислушкивали људе о којима су писали и да је то јавна тајна.

Такође је јавна, ако је уопште тајна, да је и „Сан” читао СМС и електронску пошту глумаца и певача и да је подмићивао полицију за детаље о крађама и убиствима како би имао што „сочније” информације за прве стране.

Неко трећи?

Британски таблоиди су познати по томе што ће прећи сваку границу, па и законску, да би дошли до информације. Њихови репортери често се не представљају као новинари када прате неки траг, чиме изворе доводе у заблуду. Долазили су до података ко са ким спава, који политичар вара жену, где филмске звезде набављају кокаин и како је убица мучио жртву. Лако су задовољавали читаоце „Њуз ов д ворлда”, који су све то и тражили на странама свог омиљеног таблоида, све док остатак јавности и део њих самих није решио да је можда у реду прогонити јавне личности, али не и породице оних који су погинули за Британију.