Субота, 13.08.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

„Џервин” пет пута продаван

И коров сведок пропасти комбината

Зајечар – Књажевачки „Џервин”, највећи пољопривредни комбинат у Тимочкој крајини, и годинама један од најуспешнијих извозника у бившој СФРЈ, сада је, после пет неуспешних продаја, у стечају – пред ликвидацијом. У протекле две деценије све је толико разорено да бивши радници не могу да оду у старосну пензију због неуплаћених доприноса. Држава више не може да пронађе купце за некада најмодерније погоне за производњу вина, сокова, конзерви воћа и поврћа, као ни за најсавременију фабрику сирева, за најмодернији стакленик, за огромну хладњачу, за плантаже винограда, вишања, купина, боровница. Пропадају некада узорно комасирани огромни поседи.

Многим бившим радницима („Џервин” је имао 3 000 радника и десет пута више коопераната), нису редовно уплаћивани социјални доприноси, од 1. маја 2004. до 2. јула прошле године, када је у „Џервину” уведен стечај.

Стечајни управник у овом колективу Бобана Михајловић, тражи помоћ меродавних на све стране, али на вапаје нема никаквог одјека. Помоћ тражи од републичких министарстава и фондова, зајечарске Регионалне привредне коморе, књажевачке општине. Подсећа да је „након неуспешне приватизације уговор раскинут и акције пренете државном Акцијском фонду, а овај је већински капитал продао приватнику из Књажевца”.

И ту се стало све док решењем Привредног суда у Зајечару, 2. јула 2010. године, није отворен стечајни поступак у Акционарском друштву „Џервин” (са већинским приватним капиталом).

Онај купац, иначе конобар по струци, није ништа предузимао након што је купио акције. А и шта би могао да учини са малим или никаквим искуством у предузетничким пословима.

Миомир Моша Јовић, пензионисани бивши директор из најполетније фазе „Џервиновог” успона, од 1971. до 1985. године, за агонију овог предузећа криви све оне који су Србијом и књажевачком општином руководили у последњих 15 година. Приватизацијом су, вели, руководили људи са мало или нимало знања. Зар би, иначе, за купца одабрали конобара?! Зар је то одговорност према колективу који је деценијама пресудно утицао на развој књажевачке општине, посебно на развој 85 сеоских насеља у овој комуни. Гарантовао је пласман свих сељачких производа од којих се у извозу, до 1985. године, зарађивало 25 милиона марака.

Такав „Џервин”, вели Јовић, небригом и неодговорношћу подједнако су растурали и држава и општина. Није се тражио прави купац, нити се имовина штитила на прави начин у процесу приватизације. Опрему некада најмодернијег стакленика у Европи, по холандској технологији, на шест хектара, пореска управа Књажевца распродавала је да би намирила порез од „Џервина”. Распродат је, буд зашто, и хектар плаца у Београду. Модерна фабрика сирева „Џерси” (по француској технологији), после неуспеле приватизације, не ради већ две године.

Излаз је, убеђен је Јовић, у поништавању свих приватизација и избору правих власника који би обновили већину још добро очуваних прерадних погона. Али, мора се најпре кренути с добрим иницијативама из општинске управе, која је, иначе, годинама успавана и инертна.

Невоље сличне „Џервиновим” доживели су, у протекле две деценије, и остали тимочки пољопривредни комбинати у Зајечару, Неготину, Кладову, Бољевцу и Сокобањи. Готово на издисају је и чувено Пољопривредно добро „Салаш” код Зајечара. Комбинати су углавном угашени, а „Салаш”, некада највеће пољопривредно предузеће у централној Србији после ПК „Београд”, сада је на великим мукама. Дугогодишњи директор „Салаша” Александар Симић подсећа да је имовина предузећа, званично, 2000. била процењена на пет милијарди динара, и да је, после непотребно уведеног стечаја, оно продато италијанској компанији за само 120 милиона динара.

У протеклих десет година уништене су фарме јунади, оваца и живине, које су годишње производиле 7,5 милиона килограма живе стоке и предњачиле у „Салашевом” годишњем извозу од 20 милиона долара. Не ради више ни систем за наводњавање на хиљаду хектара, запарложена је плантажа воћа, празни су, некада препуни, силоси и фабрика сточне хране. Не разуме Симић новог власника који тврди да му се сточарска производња не исплати. На пет хиљада хектара некада узорно уређене земље, са које су фарме снабдеване храном, власник сада производи само житарице без класичног ђубрења и остварује приносе готово три пута мање од некадашњих. И сада тај власник запошљава само 60 људи, десет пута мање него што је у „Салашу” радило деценијама, и остварује само десет одсто некадашње укупне производње.

Ништа логичније, вели Симић, него да неко коначно покрене поступак за поништавање очигледно штетне приватизације. Да би „Салаш” опет био што је био некада.

Симић тврди да се сада, после пропасти тимочких пољопривредних комбината, и задруга, које су сарађивале с њима, у Тимочкој крајини не обрађује чак 70 одсто пољопривредног земљишта. У књажевачком „Џервину” и неготинском „Крајинавину”, производило се 2.000 вагона вина, а сада тамошњи подруми уопште не раде. А у новим приватним подрумима производња није већа од 50 вагона. Не ради више ниједна од пет бивших млекара, преполовљена је производња пива у Зајечару, нема више ниједног воћарског расадника.

Све је пропало у неуспелим приватизацијама. Нико због тога није одговарао, нити ико покреће иницијативе да се стање промени.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.