Киборг потрошачка култура

Да ли читате декларације на производима?

Углавном. Пре свега, датум производње и рок трајања.

Коректна услуга у банци, ресторану, супермаркету је…

Добар дан, изволите, хвала. И жеља оног који пружа услугу да буде ефикасан, нађе решење и не избегава одговорност.

Увозна или домаћа роба?

Производ који волим. Вероватно већи проценат припада страној роби, но озбиљна конкуренција настаје и у домаћим производима.

Да ли купујете на снижењима?

Волео бих. Али тада нема броја за мене!

Има ли правих снижења у Србији, попут оних у другим европским престоницама?

Не. Овдашњи систем гради се на филозофији: 200 пута скупљи производ него у иностранству снизи за 100 посто и заради увек 100 посто.

Колико на избор производа утичу дизајн и реклама?

Директно. Углавном су људи спремни да конзумирају амбалажу, не обазирући се на неукус садржаја.

Да ли чешће користите картице или готов новац ?

Картице. Практично, брже, прегледније. Али и примамљивије.

Хипермаркети или мање локалне продавнице?

Локалне продавнице. Људи су дезоријентисани када им се затвори „драгстор у крају”.

Да ли су велики трговински ланци променили потрошачке навике код нас?

Да. Нема спонтане куповине. Термин, плус списак, плус колица. Киборг култура.

Колико често идете у снабдевање у току месеца?

Одупирем се том сценарију. Купујем када желим и када ми је потребно, нема правила.

Шта подразумевате под квалитетним производом?

Оно што задовољава укус, мирис, додир, вид. Субјективни доживљај.

Добре ципеле су…

Скупе. Квалитетне. Трају. И дизајнерски искачу из конвенцијалности.

Шта се обично може наћи у вашем фрижидеру?

Сир, пршута, мултивитамински сок...

Да ли сте као потрошач некада били оштећени?

Било је покушаја. У банкарским услугама. Али сам победио машинерију.

Да ли Србија има закон о заштити потрошача?

Да.

Ко штити права потрошача у Србији?

Реално, нико. После уобичајене фразе умилног женског вокала „јавите се нашем кол-центру од понедељка”, не деси се ништа.