Седељка под шатром уживо на Интернету

Гуча – На првом Сабору у Гучи 1961. биле су постављене две шатре са „пивом и овнујским месом”, а традиција да се људи госте под разапетим платном на ливади није прекидана ни до наших дана. Иако више балкански него европски, обичај се свидео и новинару лондонског „Гардијана” који је, муку мучећи да нађе своју реч, шатре у Гучи назвао веома отмено, „инстант ресторанима”.

Предузимљиви крчмари из драгачевске варошице припремили су за 51. Сабор прворазредно изненађење. Недалеко од саборишта, на обали Бјелице, за 35 дана саградили су велики етноресторан назвавши га „Броћића авлија”, и сместа освојили госте. Поред бине с које су три вечери узастопно одјекивале трубе Дејана Лазаревића из Пожеге, у кругу велике гостионице са 400 места, уређене у отменом старинском стилу, направљене су пивница и ћилимара, и још низ кутака за седење.

– Реч је о простору од 2.000 квадрата, део је покривен са 20.000 црепова, и намера нам је била да, пошто је и Сабор ушао у зреле године, гостима понудимо нешто што ће дуго памтити – каже за наш лист овдашњи крчмар Милош Броћић (46), сувласник „Авлије”.

Ово је, у поређењу са шатрама на првом Сабору, као бог и шеширџија. Власници супростор етноресторана покрили веома јаким сигналом за бежични Интернет, ако коме устреба, док догађаје у гостионици снима камера и све се директно емитује на интернет-страници „Авлије” 24 сата без прекида. Сабораши су, тако, упали у светску мрежу а домаћин се још потрудио да то не буде прескупо задовољство и изненађење.

– Одлучили смо се за цене ниже од београдских: кафа је 70, ракија 100, пиво 150, свадбарски купус 250 динара, килограм прасећег печења 1.000 а јагњећег 1.500 динара – каже Броћић.

Етноресторан „Броћића авлија” саграђен је за 35 дана (Фото Г. Оташевић)

У суседству је шатра „Код Аца Попа”, затегнута и застрта итисоном, као уосталом и све гостионице у Гучи. Власник Ацо Поповић (52), из чачанског насеља Суви брег, има три деценије саборског стажа, попола као конобар код других кафеџија и као свој газда. Памти, дакле, и дан кад је било могуће ухватити прасе за уво, заклати иза шатре и одмах ставити на мангало.

–То је било па прошло. Данас свако прасе мора да буде заклано по Хасапу, у овлашћеној кланици. Уређене прасиће наручујемо телефоном од кланичара из Смедеревске Паланке, Шапца или Шида, чекамо да их довезу и овде печемо – вели Поповић.

Поред забаве, Сабор је већ деценијама прилика за зараду, па је и ове године сваки метар тротоара у варошици претворен у тезгу. Из тих уличних продавница нуди се све што душа пожели, од пљескавице до шајкаче. Иза једне тезге дежура увек расположени Раде Станковић (53), пензионисани полицајац из Чачка, и продаје музичке дискове из братовљеве радње. Спава напољу, на лежаљци иза тезге, јер је својевремено службујући на терену по Косову научио шта је мука и невоља, а сад је променио амбијент и предао се музици.

Данас, четвртог дана Сабора, на позорницу излазе и наша велика музичка имена. Од 21 сат, на ревијалном концерту „Победили су – заслужили су” свираће трубачки оркестри Дејана Петровића из Дубоког, Екрема Мамутовића из Врања и Драгана Игњића из Ужица, а после њих на сцену излази Мирослав Илић који ће певати 90 минута, вероватно пред препуним сабориштем. Јер, последњих година млада публика просто гута његове арије па „славуј из Мрчајеваца” на почетку своје седме деценије доживљава ренесансу. И овај и сви други концерти у Гучи бесплатни су за посетиоце.

--------------------------------------------------------------

Пљескавица 150, пиво 130, а туширање 200 динара

Пљескавице се у Гучи на сваком кораку продају по 150 динара, лименка од пола литра пива је 130, и ето прилике да се омладина прехрани под прихватљивим условима. Ако се баш претера, ту су и туш-кабине, са водом коју загревају плинске боце. Туширање, употреба тоалета и лавабоа за бријање, све заједно 200 динара у купатилу којем је небо кров.

Издат сав простор за тезге

Милан Парезановић, порески инспектор у локалној пореској управи, каже да је у средишту Гуче издато 500 метара трговинског простора по цени од 10.000 динара за метар, као и 30 метара улаза у зграде. У другој зони, упола јевтинијој, продаји је намењено 688 метара и већ издато 488, али ће колико данас и остали простор наћи закупце. Тако се овде, бар накратко, одмах запослило више од хиљаду људи.