Дебела хладовина

Упорно критиковање неефикасног управљања јавних предузећа од стране менаџера „заслужних“ чланова партије на власти, ипак има почетни мали ефекат, и то на почетку предизборне утакмице. Штавише, идеју бирања тих менаџера јавним конкурсом заступају и они који су увелико однеговали партијско управљање. Наук је да је добивање гласова важније од те привилегије партије на власти, јер се и губи обоје заједно. Није корисно и тај мали напредак отежавати, иако је истина да коришћење конкурса није посебан напредак, јер ће бити намештених конкурса, а остаје и даље да влада бира менаџере. Треба ипак пустити спровођење и те промене. Свако прописивање може да остане мртво слово на папиру, али нам треба унапређивати и прописивање и спровођење. Влада је донела одлуку да се у јавним предузећима, која су у њеном власништву, спроведу конкурси, па да је видимо како ће то и урадити. Ако буде довољно јавности, сигурно ћемо, бар на неким појединачним примерима, добити професионалније управе јавних предузећа.

Тражимо и да услов конкурса буде да кандидати писмено доставе планове, идеје и визије. Тако ће се чинити јаснијим циљ и задатак управе. Онда би се и део зараде управе могао повезати са оствареним успехом предузећа. Сад планови јавних предузећа немају корисну сврху. Било би још боље да влада бира на конкурсу управе јавног предузећа на годину дана, што би се могло продужавати код добрих годишњих финансијских извештаја. Знамо да није лако, ни у најбољој намери и на најбољи начин, наћи ефикасног и доброг менаџера. И приватне послодавце мучи та брига. Али је проба привремено изабраног добар метод да се дође до што бољег.

Садашњи директори јавних предузећа раде скривено, што им садашња јавна предузећа и закон о њима и омогућавају. Предузећа која су већ законом одређена за акционарска друштва намењена приватизацији воле статус затвореног друштва. Одговорност је увек мања ако се и не може сазнати неодговорност. А могле би се бесплатне акције делити и пре приватизације и пустити их на берзу да унеколико мере успех предузећа. Отворена акционарска друштва имају од јавности више подстицаја за успех од јавних предузећа смештених системски у дубоку хладовину. Ни држава ни порески обвезници не знају ни колико је капитала, ни шта се догађа са капиталом.

Али, како су сад устројена, мала је и могућа управљивост јавних предузећа. Ако држава нема добру евиденцију својег капитала, није реално ни тражити његову ефикасност, како то ради приватни власник капитала. Ако је регулисање пословања у делатности од јавног интереса у истом министарству које именује и управу тог предузећа, које је често и монополиста, већ су побркани и отупљени сви циљеви. Делатност од јавног интереса треба да служи корисницима производа или услуга, а циљ предузећа у тој делатности требало би да буде остварење профита и увећање капитала. Обоје делује у два супротна правца, што удаљава од оба циља. У теорији је циљ приватизације таквих предузећа неопходно раздвајање и максимирање оба супротстављена циља. Стога је истина да је приватизација најбољи начин за остварење ефикаснијег управљања великим бројем наших јавних предузећа. Али до тада треба пописати сав државни капитал, инкорпорисати јавна предузећа, организовати државни холдинг, остварити јавност и предузимати реформе које ће омогућити одвојено боље задовољавање и јавног интереса и успешнијег пословања предузећа, како би се смањило пропадање око 40 одсто укупног капитала у Србији.

Консултант за страна улагања