Шта смета Америци

Права Срба добијала су у прошлости неоправдано мали значај у Америци, што је био један од важних разлога за неспоразуме између Београда и Вашингтона. Исти тај разлог представља и данас сметњу нормализацији односа не само између САД и Срба већ и шире на Балкану.

Пример из прошлости: приликом сусрета тадашњег југословенског министра спољних послова Будимира Лончара и америчког амбасадора у Београду Ворена Цимермана 1989. године, Лончар је рекао амбасадору: "Резулуције америчког Конгреса против српских потеза на Косову једностране су и контрапродуктивне. Оне неће изменити политику Србије, јер не прихватају да Срби који живе на Косову такође имају права" (стр. 9, амбасадорове књиге "Порекло једне катастрофе", Београд 2003). То што тада Слободан Милошевић није марио каква ће бити америчка реакција у вези с Косовом, а Борисав Јовић истицао да остаје да се сачека и "види да ли ће судбина Срба зависити од њих самих или од спољног фактора", никако не оправдава америчко непризнавање "да Срби који (данас) живе на Косову такође имају права". Према Цимерману, конгресмени су тада били спремни да дају подршку било којој етничкој групи или народу само ако би то довело до уклањања комунизма у Србији. То је тада био главни разлог за неприхватање права Срба на Косову, а доцније и у Хрватској и у БиХ. Већ почетком 1990. Срби у Београду су знали да америчкој влади није приоритет опстајање и јединство Југославије већ промена политичког система у њој. Борисав Јовић је у фебруару 1990. забележио "да се то (америчка политика према СФРЈ) схвата као да је циљ Америке промена власти у Београду" (стр. 104, Последњи дани СФРЈ, Београд 1996) . Његово запажање није, међутим, утицало на прилагођавање српске политике изразито динамичним променама у свету.

Србима се и данас не признају права, а што се види и из недавног осврта америчког државног подсекретара Николаса Бернса, на састанку вашингтонског Атлантског савета, који отворено каже "да се Србима не сме дозволити да поново постану политичка снага на Балкану". Има пуно разлога да се постави следеће питање: Који је данашњи разлог да Америка игнорише права Срба на Косову, у БиХ, у Хрватској и на крају крајева у Србији? Ако се има у виду да су прошле толике године од силаска комуниста с власти и да је Србија комунизам заменила капитализмом, тешко је претпоставити шта је сада у питању и због чега Америка није престала да игнорише права Срба. Шира јавност ту нема правог одговора, мада би то могао да буде и овај: из чисто субјективних разлога америчких актера на власти. Субјективни разлог би можда могло да буде њихово непристајање да се суоче с неправдама које су учинили другима, па и Србима, и да на тај начин избегавају питање сопствене кривице за страдања у "уклоњеној" Југославији.

Да би и Срби могли да подвуку црту под пређашње догађаје и да би и они могли да се надају да неће и даље бити неравноправно третирани, и да неће и даље остајати сами са собом, велики суштински и системски проблем који представља Америка својом политиком према Србима, морао би да буде отклоњен и то од саме Америке. Америка би морала да најзад види да је сада политичка клима у Србији измењена и изграђена на потпуно другачијој основи од оне која је постојала за време Слободана Милошевића, када је био заузет оштар амерички курс према свим Србима.

Измене код Срба и њихово прихватање "вредности" се не могу постићи само подстицајем и унапређењем привреде, већ пре свега, позитивном, измењеном и унапређеном, подстицајном, избалансираном америчком политиком. Вашингтон би морао да уважи и чињеницу да неравноправно третирање Срба од стране Америке може да значи и неминован наставак политичке нестабилности на Балкану.