Балкански Бруклин, брате

По ономе што може да се види и доживи у Новом Београду, овај део главног града је дефинитивно постао више од спаваонице. Али, зато је више и од четврти и од "краја" и од самог града – то је наш највећи и можда једини прави гето. Додуше, не онако амерички замишљен јер у Новом Београду углавном није опасно, пуцњава се чује ретко... Свега осталог што гето чини зоном посебних интереса у оквиру мегаполиса овде има: Новобеограђани имају сопствени жаргон, у друге делове града иду само из преке потребе, све што им треба налази се ту у комшилуку, а локалпатриотизам је раздељен на најмање могуће мерне јединице, такозване блокове.

Када се сретну (у неким младим годинама) два клинца из два различита блока, врло је вероватно да ће један да добије незапамћене батине; пошто им је све негде у близини, многи виде центар Београда тек када упишу факултет, а Калемегдан тек нешто раније. У ствари, ко поведе новобеоградску децу на Калемегдан, волеће га барем док не одрасту – прелазак преко Саве авантура је равна екскурзији у нижим разредима основне школе!

Новобеограђани не знају који аутобус куда иде и како се најлакше стиже до другог краја града – свуда иду таксијем, или нигде ни не иду. Викенд потребе за кафом обављају се такође у комшилуку: места за изласке су новобеоградски кеј (у блоковима, поред Саве, где пливају патке са писмом на глави!), земунска марина и ушушкани сплавови са батлерима и, наравно – тржни центри. Има их на Новом Београду доста и, судећи по најавама инвеститора, биће их све више – шопинг молови у којима ће, уз мало добре воље и вишка времена бити могуће провести цео дан у куповини, биоскопу, на фитнесу и у ресторанима, и потрошити релативно незамисливе суме новца чине се као светла будућност. До тада, у тржне центре се иде искључиво ради куповине и разгледања излога; само најхрабрији и најбоље обавештени јуришају на шопинг маратоне, овог лета уведене у Имо центру. Подсећања ради, Нови Београд је по висини примања међу најбогатијим општинама у земљи.

Атомска склоништа такође фигурирају као места за екипу из краја, у њима су теретане, кафићи, вртићи, радионице... у томе је можда и највећа чаролија Новог Београда, све се налази негде између блокова, зграда, путева или паркинга, недоступно погледу пролазника. Око њих колају чудне приче и урбане легенде: на пример, о човеку који је опљачкао сеф смештен у атомском склоништу, а онда, уместо да "паметно" и сместа "запали преко гране", он се, све са полицијским комбијем који је отео за потребе оробљавања, одвезао код баке на село. Наравно, у околини Београда.

Као и Улица краља Петра у старом делу, тако је и Булевар Авноја београдски Вол Стрит опчињен финансијама и глобалним системима – не пропустите вожњу овом улицом, аутомобилом или на веспи (ако дозвољава време). То је широки, пространи булевар, на њему тројна раскршћа проветрена тракама које се уливају са међународног пута Е75, и кинески ресторан "Луда кућа" испред којег се може седети и кусати с погледом на реку возила која пристиже у град. На самом његовом крају налази се архитектонски најамбициозније остварен простор у Новом Београду: зграде Хајата, Делте и Центра Сава дуж Булевара Арсенија Чарнојевића модре су и зелене од одраза неба и двеју река. Када је сунчан дан на Новом Београду, лако је заборавити где, у ствари, живите. Није ни важно, толико је равно да је – свеједно.