Барбадос – предворје раја

Барбадос је најисточније карипско острво са најлепшим плажама у Карипском мору. Простире се на 430 квадратних километара, дугачко је око 34 и широко 22 километра. Од око 270.000 становника само три посто је европског порекла иако су Барбадос открили и освојили Шпанци, а 1627. први населили Енглези, тако да данас 93 процента становништва чине потомци афричких робова који су слободу добили 1837.

Острво је било британска колонија до 1966, када стиче независност. Британцима могу да захвале и што је парламент Барбадоса основан као трећи у светској историји. Нажалост, ни ова млада острвска држава не дозвољава улаз држављанима Србије без визе. После интервјуа у конзулату Барбадоса у Њујорку, плаћених 50 америчких долара и два радна дана чекања, добио сам отисак печата који је услов за посету овом острву. Постоји више летова током дана из Њујорка за Бриџтаун (главни град Барбадоса), а путовање траје око 4,5 сата. Иначе, свако ко напушта Барбадос мора да плати нешто више од 12 америчких долара излазну таксу, намет који је неко време постојао и код нас. Службени језик је енглески, а говори се и барбадоски дијалект. Средство плаћања је барбадоски долар, мада све можете да платите и америчким доларима (један УС долар вреди приближно два барбадоска долара).

Највећа вредност Барбадоса су његове прелепе плаже и природа. Тиркизна вода, бео песак и кокосове палме су оно што ће вам бити увек пред очима и остати у најлепшем сећању. Без обзира да ли волите да лешкарите и уживате у топлој води или да сурфујете на светски познатим локацијама, Барбадос је право место за вас. Западну и јужну обалу запљускује Карипско море и нуди уживање у кристално чистој, веома топлој и мирној води погодној за све активности на води осим сурфа. Како идете ка источној обали, коју запљускује Атлантски океан, таласи постају већи и смењују се плаже погодне како за учење сурфа тако и оне на којима се одржавају светска такмичења у овом спорту. На Барбадосу не постоје приватне плаже. Чак и хотели у којима ноћ кошта 2.000 америчких долара морају да омогуће свима приступ плажама.

И поред доброг јавног превоза, најбољи начин да се завири у сваки кутак острва јесте – изнајмити аутомобил у некој од многобројних рентакар агенција. (За "тојоту јарис" са неопходним клима-уређајем платио сам 250 УС долара за осам дана, што је прилично повољно имајући у виду да је Барбадос ексклузивна туристичка дестинација.) Путна мрежа је углавном добра, осим веома уских и кривудавих путева у неким деловима унутрашњости острва и чињенице да би путокази могли бити чешћи. Битно је напоменути да се вози левом страном и да су, самим тим, и команде на возилима распоређене другачије него што је већина навикла, па је потребно времена да се човек прилагоди.

Просечна дневна температура увек је између 27 и 30 степени. Туристичка сезона траје целе године, али највише туриста има од новембра до маја, када су и цене смештаја доста више. Ја сам боравио 10 дана, крајем септембра, и имао одличне временске услове, мада је у августу и септембру могућа појава урагана.

Постоји веома добра понуда излета од којих бих издвојио полудневно крстарење катамараном и вожњу теренским возилом по унутрашњости острва. Током крстарења имате прилику да роните изнад бродских олупина које се одлично виде, да пливате окружени јатом коралних рибица које ћете хранити из руке, као и да будете у води окружени корњачама дужине око један метар које су на Барбадосу попут кућних љубимаца. Све то уз национална јела Барбадоса и познати "моунт гаy" и "малибу" рум који се служе на броду.

Тотални контраст је излет теренским возилима по брдовитој унутрашњости острва, где може да се види аутохтона врста мајмуна који живи у природи, свет прелепих орхидеја и где искусни водичи застају на најлепшим местима за фотографисање. Светски је позната и Харисонова пећина, са језерима и водопадима. Ко жели да сазна и нешто више о култури и историји Барбадоса, обавезно треба да посети национални музеј Барбадоса.

Барбадос је веома занимљив и ноћу. У баровима можете да уживате у реге и калипсо музици, али и у звуцима музике која се слуша у најбољим клубовима Европе и САД. Током ноћних излазака није реткост видети жене које су увелико зашле у шесту деценију у друштву локалних момака, углавном млађих од 20 година. Оно што Тајланд представља за старије мушкарце из САД и западне Европе, то су карипска острва за жене. Ипак више је младих, тек венчаних парова, јер су Кариби веома популарна дестинација за медени месец. Пре почетка ноћног провода петком, занимљиво је посетити рибарско место Оистинс где је тог дана велика рибља пијаца и где се на лицу места припрема барбадоски специјалитет "летећа риба".