Излаз у случају нужде

Легендарна словеначка група "Булдожер", један од најоригиналнијих састава на простору бивше Југославије, недавно се поново окупила после једне деценије паузе. Изјавили су да су се ужелели заједничког свирања, па су серију концерата по градовима екс Југославије започели 23. септембра наступом у Љубљани. Уследио је концерт у Загребу, а у петак увече моћи ће да их виде и Београђани у СКЦ-у, први пут после 24 године.

Група "Булдожер" настала је пре три деценије. Овај бенд одувек је будио контроверзе у јавности. Још од првог наступа на Опатијском фестивалу где су шокирали публику, преко деби албума "Пљуни истини у очи", чији је први тираж разграбљен, али је издавач одбио да га доштампа због "спорних песмама" и порнографских текстова, до тврдњи да су сваки пут потплаћивали жири да би били награђени и концерата које су често "обогаћивали" девојкама које би се на бисевима потпуно свлачиле – само су неки од "бисера" у њиховој каријери.

О томе шта их је нагнало да се поново окупе и да ли ће то можда резултирати новим албумом групе "Булдожер" за "Политику" прича Борис Беле, певач и гитариста чувеног словеначког бенда:

– Наше поновно окупљање бих назвао "излаз у случају нужде". Коначно су у форми CD-а изашли сви наши албуми, фино запаковани у бокс сет под називом "Лик и дело", уз додатну књижицу са свим могућим подацима и фотографијама. То је требало на неки начин промовисати. Одлучили смо се да је најбоље и најпоштеније да одсвирамо неколико концерата, али новог албума неће бити!

● Шта могу да очекују они који дођу на ваш концерт у петак у СКЦ-у?

– Они старији ће после скоро четврт века моћи да чују "булдожерске" ствари уживо, а за оне млађе биће то ново и драгоцено искуство.

● На овим концертима нема Марка Брецеља, оригиналног члана састава "Булдожер". Да ли сте га позвали да вам се придружи и зашто није био заинтересован да поново засвира са вама?

– Наравно да смо га звали. Идеја је била да одсвирамо ствари које смо заједно радили и изводили док је био у бенду, но њему то није одговарало.

● Већ сте свирали у Љубљани и Загребу. Зашто сте љубљански концерт назвали "Плес вампира"?

– Зато што смо мртав бенд годинама уназад, а познато је да само вампири могу после толико година да устану и поново заплешу.

● Поводом вашег окупљања и концерата огласили су се и неки музички критичари са негативним текстовима на рачун групе "Булдожер". Тако је, примера ради, новинар и критичар Боштјан Заплотник топло препоручио свима да нипошто не оду на "врхунац безобразлука", како је назвао ваше концерте, додавши да је једини мотив за поновно окупљање новац. Како реагујете на такве коментаре и колико вам је важно шта јавност мисли о вашем раду?

– Наравно да нам је као и свим извођачима стало да нас јавност воли и поштује. Но, кад то није тако, не падамо у велику депресију. Можда и зато што смо после толико година већ навикли на то. Контроверзне критике нас ионако прате од самог почетка. Што се тиче Боштјана Заплотника, и сами смо били изненађени са каквом жестином нас је напао. Копкало нас је да сазнамо ко је тај човек који зна толико о нама. И тако смо открили: Боштјан Заплотник је, у ствари, псеудоним иза кога се крије наш стари познаник бивши кантаутор Франци Кокаљ, који је престао да се бави музиком и завршио новинарство. Почетком осамдесетих наступао је као гост на нашим концертима а када смо видели да људи после његовог наступа масовно напуштају наш концерт, нисмо имали избора и дали смо му отказ. То нам никад није заборавио и тако смо стекли још једног непријатеља.

●Прошле године навршило се три деценије од настанка групе "Булдожер". Како данас гледате на целокупну каријеру вашег бенда?

– Цитираћу себе од пре двадесетак година када сам још био млад и мудар: "Било је ту и успона и падова и – још већих падова. Нашла се ту и понека групи". Са једном од њих живим три деценије. И верујте ми, то може бити занимљиво и узбудљиво.

●Својевремено сте се представљали као један типичан народно-забавни ансамбл из Словеније. Да ли бисте и данас на тај начин окарактерисали састав "Булдожер"?