Четири ослонца домаћинске Србије

И на предстојећим изборима 21. јануара учествоваће више коалиција и других предизборних савеза него што ће бити странака које потпуно самостално излазе пред бираче. Удружили су се народњаци", пре њих либерали и социјалдемократе (ЛДП-ГСС-СДУ-ЛСВ), Демократска странка је на своју листу ставила чланове Листе за толеранцију и представнике готово свих мањинских заједница, а монархисти из Српског покрета обнове склопили су договор са људима који се боре за реституцију и са Либералима Србије. Договор су постигли и Социјалдемократска партија и Уједињени пензионери.
Нема сумње да су сви ови савези, као и они који ће тек настати, формирани ради остваривања што успешнијег резултата на парламентарним изборима. Некима је, наравно, превасходно циљ да постигну такав скор који ће им омогућити учешће у извршној власти, а другима – да прескоче цензус од пет одсто. Ипак, за грађане је битније шта им ови савези нуде, а то ће умногоме зависити од програма странака које их чинe, односно, од њихове сродности или искрености у жељи да се остваре прокламовани циљеви и обећања дата бирачима.
"Политика" ће у наредних неколико бројева покушати да истражи колико је склапање ових савеза последица програмске блискости, а колико – тренутне популарности и жеље да се она увећа.

Нација, вера, породица и тржишна привреда су четири института на која се ослањају европске народњачке партије, а то је оно што, према тумачењу Војислава Михаиловића, копредседника Српског демократског покрета обнове, повезује и управо формирану предизборну коалицију ДСС-НС-Војислав Коштуница. Ово су и најпрецизније дате сличности између странака "народњачког савеза" које смо чули од њихових представника. Овај савез и према оценама политичких аналитичара заиста има доста заједничког и може се у великој мери сматрати природном, односно програмском коалицијом.

Представници Демократске странке Србије и Нове Србије, у склопу чијег савеза су и Српски демократски покрет обнове и Јединствена Србија Драгана Марковића Палме, истичу да је реч о странкама десног центра. У случају странке председника општине Јагодина, међутим, ситуација није баш најјаснија. Истиче се, наиме, да је ЈС странка регионалног карактера и капацитета, па њен програм и није био посебно важан приликом склапања овог договора, иако се, ипак, може сматрати странком десног центра.

Истичући разлоге за склапање коалиције са НС, Зоран Шами, члан Главног одбора ДСС, каже: "Добро смо сарађивали у влади у протекле три године, реч је о странкама које су у Милошевићево време биле опозиционе, и мислимо да је ова коалиција природни савез странака које су компатибилне".

Кад је реч о програмима, Шами каже да и једна и друга странка су демократске опције, које воде бригу о националним интересима. "То је нешто што их повезује и уверени смо да ће та коалиција дати добре резултате на изборима", истиче он.

На питање да ли у програмима ДСС-а и НС постоје неке одредбе које би се потирале, које би биле у супротности, он каже да такве одредбе не види. "Своју странку знам, и, судећи по ономе за шта се НС од свог оснивања до данас залагала, не видим да има неких супротности у свему томе", додаје Шами.

Дубравка Филиповски, потпредседник НС, наводи да су програми ДСС-а и НС заиста доста слични. ДСС је чланица организације европских народних партија, а НС има намеру да се учлани. Обе странке су државотворне, националне, имају заједничке циљеве у области реформи, приватизације, привредног развоја.

Како каже, НС и СДПО имају исто порекло (обе настале издвајањем из Српског покрета обнове), а Јединствена Србија привукла их је не због програма, него због оперативности њеног лидера , успешног рада као председника општине и успешне сарадње на локалном нивоу.

Једна од кључних разлика између чланица народњачке коалиције је – питање монархије, али ни оно не угрожава коалицију формирану за изборе 21. јануара. У програму Нове Србије стоји да се та странка "залаже да Србија поново успостави наследну уставну монархију са династијом Карађорђевића на краљевском трону", али се са овим захтевом баш и не експонира. Зоран Шами наводи да је ДСС у свом програму имала "један потпуно амбивалентан став, сматрајући потпуно природно да је то не толико страначко питање, колико је питање шта грађани Србије о томе мисле". "Дакле, кад се извучемо из ових проблема које имамо, можда ће једног дана доћи на ред да се грађани изјасне о томе да ли су за републику или парламентарну монархију", истиче Шами.

Најексплицитнији је СДПО. "Ми једини у Србији имамо чак у свом логу круницу, тако да не калкулишемо са монархијом, већ је истичемо на првом кораку", каже Војислав Михаиловић. Међутим, додаје он, СДПО јесте монархистичка странка, "али уједно свесна да сада не постоји потенцијал у Србији који би могао да се анимира за увођење уставне парламентарне монархије". "Рачунамо да ће време учинити своје и да ће сазрети прилике како би и то дошло на ред. То је једна од битних разлика које постоје између нас и вероватно да има још програмских разлика, али оне нису суштинске", истиче Михаиловић.

Милан Николић, директор Центра за проучавање алтернатива, оцењује да је "такозвана домаћинска Србија доста блиска ДСС-у". Али, како наглашава, између ДСС и НС не ради се толико о програмској сличности, колико о прагматичности, односно начину на који може да се дође до више гласова.

То је можда и разлог што је Демократска странка Србије, која је била позната као заговорник самосталног изласка на изборе, сматрајући да је то једини начин да се измери реална снага сваке партије, сада променила тактику.

И Зоран Стојиљковић, професор на Факултету политичких наука, наводи да је мотив за формирање народњачког блока да се што више приближе по броју мандата Демократској странци. "Очито да постоји заједничко припадништво том средишњем делу политичког спектра, након заједничког деловања у мањинској влади. То је тај блок умерених реформи и национално демократског профила. Сада се фактички прикупљају гласови домаћинских странака по централној Србији, а за то је задужена Нова Србија. Критике које се упућују због тога што се ту нашао Драган Марковић Палма, на неки начин се компензују тиме што је то групација регионалних странака које су на листи НС, тако да то јесте нешто што је доста одрживо", оцењује Стојиљковић.