Генерације изгубљене у бироима за запошљавање

Брзина којом из годину у годину расту трошкови студирања, али и стопа незапослености међу младима, натерала је многе да се запитају ко ће уопште више желети да има 18 година. Штавише, млади у западноевропским земљама, и ако успеју да упишу добре универзитете, морају да рачунају да ће „зарадити” и дуг од око 30.000 евра колико ће морати да пронађу за финансирање свог школовања. И поред тога, универзитетска диплома им неће дати никакву гаранцију да ће наћи добро плаћени посао, од којег ће моћи да враћају студентске кредите.

Протеклих година Европа бележи раст стопе незапослености међу младима између 15. и 24. године тако да се може рећи да је сада ова стопа највећа од Другог светског рата. Само у 2009. години пет милиона младих Европљана није могло да нађе посао а две године касније су се цифре безмало удвостручиле, при чему у Европској унији неславни рекорд у незапослености младих држи Шпанија са стопом од чак 45,7 одсто. Следе Грчка (38,5), Словачка (33,3) и балтичке земље, али и у Италији, Бугарској и Ирској практично сваки трећи млади човек не моће да нађе посао. Само Холандија, Аустрија и Немачке бележе стопу незапослености међу младима нижу од 10 процената, док просечно у Европској унији сваки пети младић или девојка не могу да нађу ухлебљење.

Младе генерације које излазе из средњих школа већ се описују као „изгубљене”, будући да економска криза, ригидност тржишта рада и нарастајуће тежње да се старосна граница за пензионисање додатно подигне не иду наруку младима који желе да раде.

Ни жеља да наставе са учењем није довољна јер овогодишњи резултати са уписа на британске универзитете, како преноси лондонски „Гардијан”, показују да ни ученицима са свим петицама није загарантован упис. Према првим подацима са уписа, више од пет ученика је конкурисало за једно место на универзитету, а они који се не упишу ове године могу да покушају следеће, али ће тада трошкови студирања скочити са садашњих 3.375 фунти (3.860 евра) по години на до 9.000 фунти (10.290 евра).

Према извештају Међународне организације рада, незапосленост младих у индустријализованом свету је у 2009. години порасла на 13,4 одсто, при чему је на нивоу целе планете незапосленост међу младима чак три и по пута већа од незапослености међу одраслима.

Новије статистике су још неповољније за младе, будући да је само у САД у априлу 2010, према извештају угледног „Волстрит џорнала”, стопа незапослености међу младима била 18,8 одсто, док је у 30 земаља чланица Организације за економску сарадњу и развој (ОЕЦД) чак 15 милиона незапослених узраста од 15. до 24. године. У овим земљама је сада сваки четврти или пети млади човек незапослен што је био случај и са земљама Блиског истока и северне Африке уочи Арапског пролећа.

„Талас нереда на Блиском истоку је екстремни пример шта се дешава када хиљаде младих људи, који су без икаквог посла и права гласа, одлуче да више не могу да то трпе. У Британији студенти који су демонстрирали нису урадили ништа више до што су мало изударали аутомобил принца Чарлса, али ако стопа незапослености настави да расте, то ће довести до очаја многе младе људе”, написала је у фебруара ове године Хедер Стјуарт, уредница економске рубрике у лондонском „Обзерверу”, најављујући опасност од бунта младих образованих људи, која је сада и већа после недавних немира у енглеским градовима.

Међутим, незапосленост младих је постала ендемска појава широм Европе, па је висока чак и у земљама које криза није превише угрувала, као што је Шведска у којој ова стопа износи 23,1 одсто.

„Ова ситуација не може потрајати, а у остатку Европе вероватно ће се још и погоршати и то с дугорочним последицама”, оцењује за дански дневник „Политикен” Јеспер Рангвид, професор на Копенхашкој пословној школи. „Када велики део једне генерације није присутан на тржишту рада, земље губе на стручности и на веома важном искуству.”

Ситуација није ништа боља ни у подсахарској и јужној Африци. Јужноафрички министар рада је у августу прошле године рекао да је Јужна Африка „бомба која откуцава”, истичући резултате истраживања ОЕЦД-а, према којима је у Јужноафричкој Републици незапослено 42 одсто људи млађих од 30 година у поређењу са 17 одсто незапослених старијих од 30 година.

------------------------------------------------------

Млади Италијани у апатији

Младим Италијанима „прети изумирање” рекао је пре неколико месеци пред италијанским парламентарцима Ђузепе Рома, директор италијанског Института за друштвено-економска истраживања „Цензис”. Како преноси „Коријере дела сера”, он је додао да у односу на претходну деценију у популацији од 15. до 34. године има два милиона мање људи због пада стопе рађања, али и растуће имиграције младих Италијана условљене мањком професионалних могућности у Италији.

С друге стране, дневник „Стампа” истиче да је у Италији стопа младих који нису ни запослени, нити се образују, нити су на некој обуци достигла забрињавајућих 11,2 одсто, у односу на европски просек од 3,4 одсто. Објашњење за то није лоша понуда послова јер, на пример, у Шпанији је стопа незапослености међу младима чак 45,7 одсто, али је само њих 0,5 одсто одустало од тражења посла. У Италији, међутим, како преноси „Стампа”, велики број „младих је прихватио неактивност као могући начин живота, јер им породице пружају социјалну сигурност што им не помаже да превазиђу апатију”.