Пазл на српски начин

Париз – Београд релација је на којој живи и ради Београђанка Мирјана Прљевић. Рођена у Београду, већ седам година је и становник Града светлости. Има симболике: својим радом жели да осветли пут нашим привредницима да би се Србија и српски производи још боље позиционирали на пробирљивом светском тржишту. За то имамо предуслове, али, како Мирјана каже, још не послујемо по светском моделу: добро проучити све, па тек онда изаћи у јавност са добро осмишљеним маркетингом, не за један већ за палету наших производа – врхунских у сваком погледу. Наравно, част изузецима.

– Ако имате разбацане пазле од којих покушавате да сложите слику, комбинујете и комбинујете, али тешко иде и потребно је много времена да бисте је начинили. Међутим, када имате пред собом слику коју треба да направите, слагање пазли је једноставније и брже. Тако вам је и са производним активностима фирме и са производима. Ако тачно знате шта треба да производите и пласирате и на домаћем и на страном тржишту, ви се на њему лакше позиционирате. Стратегија позиционирања, која представља начине и средства да бисте остварили задате циљеве, чини ваш план и програм, али само позиционирање није оно што сте ви учинили за ваш производ или фирму већ оно што сте учинили за потрошачеву свест у поимању вашег производа или фирме – објашњава енергична девојка која је са 26 година имала фирму у Београду, а од 2001. и у Паризу.

Мирјана сматра да код нас још нема довољно развијене мреже подршке развоју малих и средњих предузећа, који су и шанса да се реши горућа невоља великог броја незапослених.

– Када се тачно зна шта је привредни потенцијал земље, код нас је то рецимо све с префиксом етно, онда је лакше и постићи тај циљ: ефикасна предузећа и добра позиција у свету. Умрежавање предузећа у кластере, односно гроздове, учинило би много ефектнијим нашу понуду јер би се сам синергијски ефекат остваривао не само на домаћем већ и на страном тржишту. Ако кажемо да је кисели купус наша специјалност, онда се не може користити наш купус а страна технологија кисељења, већ се он мора укиселити на традиционалан начин, како се овде чинило вековима. Исто важи и за слатко. Кажемо: Ми имамо слатко, оно је, на пример, наш бренд (иначе, мислим да се ова реч као и само позиционирање не користи баш увек правилно). Морамо да пођемо од тога да и други имају слатко, али га праве на другачији начин. Направимо га ми онако како су то чиниле генерације жена овог поднебља и ето нашег производа и за домаће и за страно тржиште – објашњава Прљевићева.

Наша саговорница је уверена да је неопходно да се свету представљамо кроз један "Јединствени Пакет Понуде".

– Када, на пример, лепо обједините обилазак Калемегданске тврђаве уз посету нашим манастирима и етноселима, и све то уз дегустацију одабраних јела и пића, то онда може бити један туристички пакет понуде. Више таквих пакета довело би, правилним одабиром и обједињавањем, до финалног српског пакета.

Мирјана каже и да у свету прво добро проуче своје могућности, ослушну захтеве тржишта и негују традицију, па се тако и данас мисли да је најбоља бразилска кафа, иако ју је сада на светском тржишту квалитетом надмашила она из Сомалије... Важна је позиција државе у свести потрошача. Зато нас још памте по Титу, Олимпијади у Сарајеву, можда по неком спортисти или несврстанима, али у скорије време свако ће одмах рећи: "А, ха! Милошевић, бомбардовање, избеглице, Кустурица...".

– Зато се праве обједињени пакети понуде за једну државу, који се на више фронтова боре за бољу позицију у свести странаца – објашњава Прљевићева, којој је позиционирање производа и фирми ужа специјалност, а досадашњи реноме донео и улогу саветника Асоцијације индустријалаца у Француској за регион бивше Југославије.

Улазећи у наше фирме као стручни консултант, Мирјана се често суочава са директорима који, уместо да је саслушају, прво почињу причу шта ваља чинити, док је у свету обрнуто: ако вас потраже као стручног консултанта, прво ће проучити вашу биографију, распитати се за ваше референце и пажљиво вас саслушати, јер добро знају да економски експерти далеко боље познају кретања на тржишту него они заокупљени само позицијом своје фирме и њеном производњом.

– Млађи власници фирми су спремнији да прихвате добар савет него старији. Треба знати да човек који води фирму не може све сам да постигне. Неопходно је да се окружи добрим тимом стручњака и само ће тако стићи до жељеног циља: до успеха коме тежи. Тада пазл добија пуни смисао јер само ако сте окружени квалитетним сарадницима и сами ћете бити квалитетнији.

--------------------------------------------------------------------------

Култ ручка

– Овде ће вас прво позвати на ручак па ће тек онда бити речи о послу. У Француској и уопште на Западу прво ћете завршити посао због кога сте позвани, а затим следи позив на ручак, који можете и да одбијете и нико вам то неће узети за зло. Овде одбити ручак уочи посла наликује увреди – примећује Мирјана.