Влада Србије одлучује о реституцији

Од када је ступила на пут европских интеграција Србија је остварила велики напредак у креирању живе демократије базиране на законодавним и економским темељима неопходним за чланство у Европској унији. Истина је да су преостале реформе, које је ЕУ означила као неопходне предуслове за добијање статуса кандидата за ЕУ, неке од најтежих са којима се треба суочити, али сада је циљ на видику. Важно је да власти у Србији задрже одлучност. Једна од тих реформи којима се Србија мора позабавити да би добила статус кандидата за ЕУ је и закон о враћању имовине одузете током и након Другог светског рата.

Европска унија није усамљена у означавању реституције као једне од суштинских реформи. Сједињене Државе такође чврсто верују да је усвајање и примена фер,јасноги финансијски изводљивог закона о реституцији од суштинске важности. Сви амерички званичници који су посетили Србију у претходних неколико година – укључујући потпредседника Бајдена, државну секретарку Клинтон, сенаторе и представнике Конгреса – нагласили су потребу за хитноусвајање законских аката о реституцији без даљег одлагања. Како би се испоштовао фер принцип, затражила сам од Владе Србије да поштујезабрану продаје или другог вида отуђења имовине која је предмет потраживања америчких грађана све до усвајања фер и одговарајућег закона о реституцији.

Ово је заједнички приоритет Сједињених Држава и Европске уније из много разлога. Пре свега, зато што је то исправно.Свака земља која прихвата европске вредности 21.века и настоји да постане пуноправни члан међународне заједнице мора да покуша да обезбединеку дозу правде онима чија је имовина неправедно одузета пре више деценија. Ово је јасно питање владавине закона и основних људских права. Закон о реституцији ће такође донети затварање једног болног периода у историји ваше земље. Постоји легитимна дискусија о томе који ће тачно период закон обухватити. У том смислу, охрабрујем Владу Србије да се позабави посебним захтевима јеврејске заједнице у Србији везаним за повраћај имовине изгубљене током Другог светског рата.

Јасани фер закон о реституцији је такође потребан због важних економских разлога. Режим власничких права који успоставља јасне и уређене титуле и власничка права над некретнинама – земљиштем и зградама –камен је темељац напретка у свим демократским и просперитетним нацијама. Једноставније речено, непостојање закона о реституцији обесхрабрује инвестиције и економски развој тиме што баца сумњу на власништво над имовином. Србија мора да се такмичи за нове инвестиције, не само са својим суседима на западном Балкану, већ и са другим државама. Када инвеститор одлучује о томе где да инвестира, једно од првих и најважнијих питања које разматра јесте да ли може да добије јасна и применљива власничка права над земљиштем на ком ће изградити фабрику, путеве, или инвестирати у нешто друго од чега ће имати користи и он и друштво. Нажалост, све док се не усвоји закон о реституцији, власничка права у Србији су несигурна и многе некретнине су предмет нерешених захтева за повраћај имовине. Резултат се може видети овде у Београду као и широм земље – празне зграде које се полако урушавају јер спорно власништво над њима чини да је свако улагање у њих пословни ризик. Инвеститори ће се определити засигурност акоимају могућност избораизмеђу земље у којој су власничка права потпуно уређена и земљеу којој то нису.

Ја сам велики заговорник ширења америчких инвестиција у Србији јер чврсто верујем да америчке фирме значајно доприносе економском напретку Србије. Србија нуди многе предности и прилике страним инвеститорима, чије су компаније креирале хиљаде нових радних места за грађане Србије. Међутим, економија Србије неће остварити свој пун потенцијал све док влада не усвоји законске прописе из области реституције који ће унети извесност у питања власништва неопходну за инвестиције и економски развој и, уз то, на фер принципима реши легитимна права на реституцију бивших власника.

Сједињене Државе и Европска унија ће наставити да охрабрују Владу Србије да усвоји фер, праведан и јасан закон о реституцији без одлагања. Истовремено, прецизне одредбе тог закона су нешто о чему Србија треба да одлучи. Ми уважавамо чињеницу да је враћање имовине комплексно и контроверзно питање које свака земља мора да размотри у складу са сопственим специфичним околностима. Друге европске земље су усвојиле читав низ различитих приступа питању реституције, а ми смо финансирали бројне округле столове и форуме како би Србија могла да се упозна са њиховим искуствима. Коначно, уважавамо да је облик и садржај закона о реституцији одлука коју мора донети демократски изабрана Влада Србије.

Поздрављамо недавно усвајање нацрта закона од стране владиног Одбора за привреду и финансије. Очекујемо разрешење овог кључног, нерешеног услова за добијање статуса кандидата за ЕУ, знајући да ће добро написан и исправно примењен закон о реституцији обезбедити сигурна и чврста власничка права и донети Србији увећан просперитет, инвестиције и економски раст.

*Aмбасадорка САД у Србији