Андрићеви звучни пејзажи

Када су ученици спремни, учитељ је ту!

Овако би, у најкраћем, могли да се сажму утисци ванредне професорке катедре за позоришну и радио режију на Факултету драмских уметности Браниславе Стефановић по повратку из Тршића у чијем је Музеју уметности и звука први пут одржана радионица звука. Предавачи са београдског ФДУ-а неколико дана радили су са младима на стварању радио драме посвећене нобеловцу Иви Андрићу.

Ову летњу школу названу „Андрићеви звучни пејзажи” приредио је Центар за културу „Вук Караџић” у Лозници и она је само једна од активности којима се представља Музеј језика и писма, као и сам Тршић.

Циљ радионице је да се млади људи упознају са појмом звука и феноменом слушања, а радионица је и начин да се младима који имају склоност ка звуку и књижевности приближи могућност да се на такав начин изрази „унутрашње биће” а не само оно што нас окружује.

– Било је шеснаесторо учесника школе међу којима су већина ученици завршних разреда основне школе и неколико средњошколаца. Одабрали смо Андрићеве „Знакове поред пута” а деца су по свом избору узела по један, два текста који су њима нешто значили и током пет дана су читала „у микрофон” текстове а затим у простору Тршића трагала за звуком из природе који најбоље одговара њиховом гласу. Правили смо паралелу са звуком из Андрићевог текста а потом су својим гласом и предметима из природе илустровали изабрани текст. Примера ради, ослушкивали смо уз помоћ каменчића које смо бацали, гранчица које су пуцкетале, бућкања воде у тегли…. Све оно што нас окружује у природи уклопљено уз већ снимљени глас деце – објашњава професорка Стефановић суштину рада у радионици звука.

Овај својеврсни спој природе и гласа примењен на једном од Андрићевих текстова премијеру, сажету у 20 минута јединствене радио драме, имаће 18. септембра у Тршићу, последњег дана 77. Вуковог сабора.

– Деца су била изванредна, у највећој мери она су креирала а ми смо их само водили. Покушали смо у њима да пробудимо креативност и … ми смо њих слушали а она саму себе и природу која их окружује. Било је изузетно узбудљиво а најдрагоценије је то што смо нашли групу деце која су се истински предано посветила текстовима. И та њихова преданост је оно што је најузбудљивије у овој причи о „звучном илустровању Андрића” – истиче Бранислава Стефановић и најављује и за идућу годину сличну радионицу, традиционалне јавне часове радио-режије.