Неизбежни глумци

Може ли се Србији догодити Реган или бар Шварценегер? Судећи по броју звезда које красе изборне листе има више разлога за такво очекивање. Нема ни једне странке која држи до себе, а да на своју посланичку листу није уврстила бар једно звучно име из света уметности или естраде. Због тога што је реч о познатим личностима утисак је да на политичком небу сија више звезда него што их је заправо. Мада би све те личности могле оформити једно сасвим пристојно позориште, оне чине тек кап у мору кандидата за посланике који с различитим изгледима очекују да ће заиграти у политичком позоришту званом парламент Србије.

Ко ће чинити будући парламент зависи, наравно, од поверења које грађани укажу странкама, али у крајњој линији од одлуке странака кога ће од номинованих стварно изабрати за посланике. Критеријуми којима се руководе страначки прваци тичу се унутарпартијских односа тако да састав изборних листа не говори много о томе како ће изгледати будући парламент. Али може се понешто рећи о карактеру и потенцијалу политичких странака.

Судећи према изборним листама пет тренутно најважнијих странака у Србији – од којих ће, по многима, бар три-четири извесно формирати будућу скупштину – највише шанси да уђе у парламент има високообразована особа мушког пола из Београда средње животне доби. Ово није профил просечног посланичког кандидата већ сумаран увид да више од две трећине посланичких кандидата има између 35 и 55 година, да готово 90 одсто има бар факултетску диплому и да је готово сваки четврти из Београда. С друге стране, мануелни делатници било да су радници или сељаци, старији од 55 лета – осим ретких изузетака – на овим изборима имају шансу да учествују само као бирачи.

Ови општи закључци важе и за сваку странку понаособ, с тим што је, ипак, могуће уочити извесне разлике. Док су у ДС, ДСС и СРС средовечни – између 35 и 55 година – доминантна категорија јер чине више од две трећине свих кандидата, у Г17 плус и ЛДП они једва да прелазе натполовичну већину. Наиме, на листама ових странака натпросечно су заступљени кандидати млађи од 35 година, што је посебно очигледно на листи ЛДП. С друге стране, старији од 55 година ни на једној листи не чине више од десет одсто, осим у ДСС, где је сваки девети кандидат у животном добу изнад 55 година.

Најизраженија регионална распршеност се може уочити код ДСС и ДС, што је вероватно последица – у случају ДСС коалиционог партнерства са НС, а у случају ДС организационе снаге. Наиме, тек сваки пети кандидат тих странака је из Београда. Израженија београдизација карактеристична је за ЛДП, Г17 и СРС, што се у случају радикала тумачи великим бројем кандидата из Земуна. На листама ових странака безмало сваки четврти кандидат је из главног града.

Највише нијанси се, међутим, може уочити у образовној и професионалној структури кандидата различитих странака. Мада у свим странкама доминирају високообразовани кадрови и мада на свим листама има доктора, магистара и универзитетских професора, у случају ДС тек пет кандидата нема високу стручну спрему, док на листи СРС готово сваки пети нема факултет или вишу школу. Такође, ни број доктора и магистара није равномерно распоређен. У СРС их је десет, док, на пример, у ДСС само универзитетских професора има десет, а још толико је доктора и магистара наука. Слично је и у ДС где је још више доктора и магистара, али нешто мање универзитетских професора него у ДСС. Г17 плус је по броју магистара и доктора сличнија ДС и ДСС, а ЛДП – Српској радикалној странци.

ЛДП је, међутим, посебно карактеристична по несразмерно великом броју студената. Заправо, сваки десети с листе ове партије је студент, што је упоредиво једино с листом Г17 плус на којој има 19 студената. На осталим листама студенти се појављују подједнако заступљени, али у упола мањем броју него на листи странке Млађана Динкића. (Наравно, студенте смо укључили у високообразоване рачунајући да ће, и поред тога што се професионално баве политиком, једном завршити факултет). ЛДП је карактеристична и по, у односу на друге странке, натпросечној заступљености предузетника (сваки двадесети). Упола мање их је на листама ДСС и СРС, а на листи Г17 плус једва да их има, док их на листи ДС нема. Интересантно је да на листи ДС нема ни радника и земљорадника. Ове категорије су на осталим кандидатским списковима заступљене бар симболично, а само на листи СРС број радника се може изразити у процентима – истина једноцифреним.

У погледу професионалне структуре нема великих разлика. На свим листама доминирају стручњаци друштвених усмерења – претежно економисти и правници. Инжењера различитих струка има по двадесетак процената, осим на листи ЛДП, где их је упола мање. Лекари су натпросечно заступљени у ДСС и ДС, безмало на нивоу инжењера, али их је зато двоструко мање на листама остале три странке.

Ако је судити на основу формалних карактеристика кандидата за будућу политичку елиту, Србија може рачунати на паметне, енергичне и довољно искусне политичаре и политичарке. Тај утисак вероватно неће покварити ни остале изборне листе. Но, одговор на питање како ће знање, снага и искуство бити усмерени не могу дати само формалне карактеристике кандидата.