Карикатуре Шпире Радуловића

Угледни карикатуриста Шпиро Радуловић објавио је нову књигу карикатура под насловом „Анпасан”. Карикатуре су о политичарима, медијима, криминалу, љубави, ратовима, социјалним проблемима, демонстрацијама, животињама, туризму, екологији, здравству... У овој богато и лепо опремљеној књизи, у тврдом повезу, налази се око 140 карикатура у колору, без речи. Књигу је у тиражу од 500 примерака објавила издавачка кућа „Ариадна”, са књижевником Милисавом Савићем на челу.

Шпиро Радуловић је рођен 1942. године у Подгорици. Лекар специјалиста, доктор медицинских наука и редовни професор микробиологије и паразитологије. Био је дугогодишњи директор Института за микробиологију ВМА у Београду.

Карикатуром се бави од гимназијских дана. До сада је објавио више од десет хиљада карикатура у бројним домаћим: „Јеж”, „Политика”, „Новости”, „Експрес”, „Весели цвет”, „Глас јавност”... и иностраним листовима: „Крокодил”, „Пардон”, „Лудаш маћи”, „Стршел”, „Остен”, „Павлиха”... Награђиван је у земљи и иностранству: Канада, Бугарска, Јужна Кореја, Кина, Италија, Иран, Непал... Добитник је и „Пјерове награде”, највишег признања за карикатуру у нашој земљи. Самосталне изложбе Радуловић је имао у Њујорку, Београду, Софији, Истанбулу, Пули, Крушевцу…

Уводни текст написао је Милован Витезовић на српском и енглеском језику. Ова књига, каже Витезовић, велики је дијалог са цивилизацијом – без речи. Указујући у њој на много ироније митологије, ироније историје, ироније садашњости и ироније све опакијег предосећања неизвесне будућности, Шпиро Радуловић је, као предани хуманиста, учинио све што је у моћи његовог дара да нас све спасе, понајчешће од нас самих, да нас опомене на лепоте живота и да нас просвети и смехом врати елементарној људскости, да нам пружи цртеж спаса из света отуђења, загађења и отрова.

Витезовић подсећа да је Радуловић једно од првих, а необичних признања добио, 12. септембра 1969. године, од Окружног тужилаштва и Окружног суда у Београду, када је трајно забрањена „Чивија”, гласило тек покренутог Фестивала хумора и сатире „Чивијада”.