Шта ако Србија не постане кандидат за ЕУ у децембру

Ако је после свих збивања на Косову и Метохији, а нарочито после посете немачке канцеларке Ангеле Меркел Београду, свима постало јасно да од добијања датума за почетак преговора са ЕУ ове године нема ништа, право изненађење јавности приредио је шеф државе Борис Тадић изјавом да постоји могућност да Србија не добије ни статус кандидата који се чинио тако извесним од хапшења последњих хашких оптуженика Ратка Младића и Горана Хаџића. Потпредседник владе Божидар Ђелић је нешто оптимистичнији – он верује да ће у децембру Србија добити статус кандидата. А ако се то ипак не догоди – поднеће оставку.

Оставка ће према мишљењу политичког аналитичара Милана Николића бити и најмање значајна последица таквог исхода тренутне кризе у односима Србије и Европске уније. Чак и ако Србија добије кандидатуру у децембру, а то је оно што саговорници „Политике” очекују да ће се ипак догодити, у оваквим околностима то свакако неће значити и широм отворена врата ЕУ.

„Ако добијемо кандидатуру, највероватније нећемо добити датум започињања преговора, јер то нико сада у Европи није спреман да да. То је на дугом штапу и не бих рекао да ће бити и следеће године, али ако ова коалиција остане, ако се наставе реформе, успостави дијалог са Косовом, ако се реши низ практичних проблема који су стално акутни, онда има неке шансе да можда добијемо датум крајем следеће године”, оцењује Николић додајући да ће то много зависити и од следећег таласа економске кризе у Европи.

Подсетивши и да је ЕУ наш највећи економски партнер, па да онда следе САД, а врло мало је то Русија и Кина, Николић истиче да ће вероватно новац из кандидатских фондова почети озбиљније да пристиже (пре свега за области запошљавања, инфраструктуре...).

„Најважнија последица кандидатуре је што би ова коалиција остала на власти, а ако је ипак не добијемо, може да се деси да владу формира коалиција окупљена око напредњака. Онда ће Европа на њих да изврши још већи притисак и за годину дана они ће морати да признају Косово”, закључује Милан Николић.

Наводећи да је релативно извесно да ћемо кандидатуру ипак добити, али да се права битка води око датума почетка преговора, уредник „Нове српске политичке мисли” Ђорђе Вукадиновић оцењује да је питање ЕУ и кандидатуре за ЕУ прецењено у српској политичкој јавности и да се, када је реч о животу и положају државе Србије и животу грађана, неће ништа битно променити ни ако је добијемо нити ако је не добијемо.

„Грађани са све мање ентузијазма прате читаву ту фаму и драму око кандидатуре. У суштини, ’бели шенген’ је све од европске агенде што су они видели и што ће још видети у догледној будућности без обзира добијемо ли кандидатуру или не (све друго је магловито, нејасно, неопипљиво)”, истиче Вукадиновић.

Према његовим речима, изостанак кандидатуре би владајућу коалицију довео у незгодан положај јер је то био део предизборних обећања ЗЕС-а, али и постизборно обећање које је окупило ову владу у овом саставу. У том случају, имаће проблем да објасне то својим бирачима, који их, наравно, неће казнити због саме кандидатуре колико зато што су иначе љути због других неиспуњених обећања која се односе на стандард и запошљавање.

Биће то, наводи Вукадиновић, предизборни поен у рукама пре свега СНС-а, али и ЛДП-а. А ако кандидатуре ипак буде (без датума преговора, наравно), владајућа коалиција ће то представити као релативан успех и неће имати никакве штете на изборима када је о овој теми реч, иако ће то напредњаци и ЛДП вероватно критиковати као неуспех.

Невен Цветићанин, из Института друштвених наука, примећује да би можда најбољи одговор владајуће коалиције на све ово што се сада десило између Србије и ЕУ био да су одмах после порука Ангеле Меркел сазвали опозицију и расписали изборе. На тај начин би Тадић и владајућа коалиција пребацили лопту у европско двориште – ЕУ би морала да размишља како би својим поступањем утицала на резултате избора у Србији.

Постоји могућност да добијемо кандидатуру „на мишиће”, уз хладан и резервисан став неких држава попут Немачке.

„То би значило да ћемо тешко после тога да добијемо датум за преговоре, што је суштинска ствар која нас приближава ЕУ чиме нам се у економском погледу отвара пут додатним приступним фондовима ЕУ”, наглашава Цветићанин.

Недобијање кандидатуре би по Цветићанину значило, уз конкретну блокаду пута у ЕУ, и то да је Србији ударена отворена дипломатска пацка и да су односи Србије и ЕУ на веома ниском нивоу. Тада, не само да неће бити повлачења средстава из нових фондова, него ће полако кренути затварање неких европских фондова који су отворени за Србију у овом моменту. Постоји и вероватноћа да би овај сценарио могао да изазове превремене изборе макар за који месец раније.

--------------------------------------------------------------------------------------------------------

ДВА СЦЕНАРИЈА

Ако добијемо статус кандидата

Не значи да ћемо ускоро добити и датум за отпочињање преговора са ЕУ

Могућ већи прилив средстава из приступних фондова ЕУ

Актуелна власт би имала шансе да опстане и после следећих избора

Ако не добијемо статус кандидата

Божидар Ђелић подноси оставку

Могућност превремених избора

Већа шанса за СНС да победи на изборима

Уколико напредњаци формирају власт повећаће се притисак на Србију да призна Косово

Затварање неких претприступних фондова ЕУ