Без екстра мотива ми смо просечан тим

Иако му је Европско првенство у Литванији шесто велико такмичење, капитен кошаркашке репрезентације Ненад Крстић још није потрошио мотиве, каже да се радује новом великом изазову и с пуно оптимизма очекује тешку серију окршаја на Балтику. Циљеве државног тима који у „земљу кошарке” долазе као европски вицешампиони поделио је на етапе, од победе у првом мечу с Италијанима, пласмана у други круг с пренесеним бодовима из дуела с директим конкурентима,што ће олакшати посао у другој фази, пласмана у четвртфинале који би већ био успех. Два кључна су, финале, које би обезбедило директно учешће на Играма у Лондону догодине и „утешни”, пласман до шестог места и олимпијске квалификације.

До почетка шампионата имачетири дана, како у овом тренутку оцењујете атмосферу у тиму?

Присутни су тензија, нервоза и позитивна трема. То је и логично с обзиром да смо већ у припреми за утакмицу којом отварамо првенство, против Италије. Урадили смо велики посао, а преостало је још неколико тренинга на којима ћемо мобилност да подигнемо на такмичарски ниво. Лично, задовољан сам и испуњен у сваком погледу. Од када сам почео да се бавим спортом постављао сам реалне циљеве. Наш заједнички је да догодине играмо у Лондону, али мислим да у Литванији можемо да направимо и значајнији успех.

Пут до постоља је, чини се, никад тежи. У Пољској сте изненадили, у Турској је на познат начин измакло финале с Американцима. Очигледно је да ћете морати да понудите нешто ново.

Ко жели да иде до краја мора да буде спреман на 11 тешких утакмица. Наша група је за нијансу тежа од осталих, а ривали попут Француске, Немачке, Италије и Израела вредни најдубљег поштовања. Не смемо да дођемо у ситуацију да о пласману у други круг одлучују неки кругови. Турнир у Лондону је опомена, јасно је ставио до знања да смо просечан тим када не играмо са силном жељом и залагањем. То ћемо посебно морати да имамо у виду против Израела који би могао такозваним фаворитима у групи да буде „кост у грлу”. Наш адут је што је овај тим практично четири године на окупу и увек имамо екстра мотив када играмо за своју земљу. Немци, Италијани и Французи имају можда звучнија имена, али питање је како ће функционисати као колектив.

Изостанак Новице Величковића вишеструки је хендикеп. Такође је јасно, да ће тиме бити повећана Теодосићева, Савановићева и ваша одговорност као лидера?

Величковић је на неки начин био „душа” нашег тима, перјаница у играчком и смислу креирања духа репрезентациј. Ипак, поучен искуством, сматрам да би лоше било за екипу да размишљамо о томе колико нам недостаје. Морамо то да пресечемо, видимо како ћемо да играмо.

Па, реците нам како ће играти репрезентација Србије у Литванији?

Што се тиче стила, неће се много мењати. Покушаћемо да играмо модерну кошарку, као прошле године у Турској, са доста контранапада, јаком одбраном и великом жељом. Свесни смо чије боје бранимо и какви играчи су носили овај дрес у прошлости.

Одбрана и шут су најјасније слабости које сте показали у припремном периоду. Како ћете то довести у ред до меча с Италијанима, 31. августа?

Оба елемента игре, као што је познато, углавном зависе од вољног момента, као и скок у нападу. Због тога ме то и не брине, а осцилације су нормалне у припремном периоду када су ноге као од олова. Питање је тренутка када ћемо, како се каже у жаргону, да „пробијемо” и дођемо до наше препознатљиве игре. Упркос бројним проблемима с повредама, осећамо да имамо подршку љубитеља кошарке и у име другова могу да обећам да ћемо се борити као и до сада. Желимо да потврдимо реноме српске кошарке који смо претходних година с много љубави и труда градили.

--------------------------------------------------------------------------

Репрезентација враћа самопоуздање

Мало наших репрезентативаца може да се похвали сјајном сезоном. И ви сте играли „топло-хладно”, променили клуб на пола године, од стартрера у Оклахоми, стигли до играча с клупе у Бостону. Колико то може да утиче на квалитет игре уз Литванији?

Репрезентација је увек служила за враћање самопоуздања. Играње за клуб не може да се пореди, овде су друкчија правила, мотиви и енергија. Четири године смо заједно, у свакој акцији је понеко имао проблеме с повредама или формом, али то се превазиће заједнилким напорима. Иако не волим да наводим имена, али припремни период је показао колико су појединци подигли ниво игре. Уверавам да ће кад почне такмичење све бити много боље.