На правом путу

У зграду Математичке гимназије први пут сам ушао 1969. Већина будућих ученика дошла је малтене случајно, мало се у јавности помињала недавно основана школа. У комисији за пријемни испит били су Бранка Ђерасимовић, Љуба Протић и Ариф Золић. Често сам размишљао да би мој живот био другачији да су ме тада прогласили недаровитим или да су у комисији били неки други испитивачи.

Други почетак догодио се 1976. године када сам постао професор. Необично је било сарађивати са својим некадашњим наставницима, а посебно упознати их из другачијег угла. Морам да признам: готово све наше ђачке процене биле су погрешне!

Школа се првих петнаестак година није много мењала: радило се само у преподневној смени, одељења су имала двадесетак ученика, предавало је доста универзитетских професора. Велики подстицај за ђаке представљало је то што су ту упознали многе своје будуће асистенте и професоре.

Међутим, наишло је усмерено образовање. Време када се није смела помињати обдареност, а реч елитизам била је забрањена. Тешко је било тих десетак година – без сарадње с факултетима, са одељењима од по 40 ученика. Чини ми се да никада нисмо толико радили као тада, добровољно припремајући ђаке за такмичења. Остајали смо по десетак сати дневно на послу, очајнички покушавајући да очувамо гимназију и најбољим ученицима у Србији омогућимо колико-толико добру наставу.

Трећи почетак везујем за 1989. Успешно смо обновили Математичку гимназију чувајући најважније одлике – посебне планове и програме, пријемни испит за обдарене ученике, најбоље наставнике за рад с талентима, одељења од по 20 ученика. Стално смо имали на уму стално да нема стајања у месту. Што смо били успешнији, све више смо унапређивали наставу:

-Уведена је менторска настава са групама од по пет ученика.

-Гимназија је проширена седмим и осмим разредом основне школе.

-Продубљена је међународна сарадња и размена искустава са сличним школама широм Европе.

- Дограђена је зграда, модернизовани и опремљени кабинети.

-Већу пажња поклањана је припремама за учешће ученика на такмичењима.

-Повећан је позитиван утицај на цео просветни систем у Србији (почетак информатике везан је за Математичку гимназију, наши планови и програми постали су модел за слична усмерења, наши професори су аутори и рецензенти бројних уџбеника и збирки задатака, предавачи на семинарима за стручно усавршавање наставника и чланови комисија Министарства просвете за реформу образовања).

-Отворен је низ одељења Математичке гимназије у Новом Саду, Нишу, Крагујевцу, Ваљеву, Краљеву, Сенти.

-Уз велику помоћ Издавачког предузећа „Круг” објављени су специјални уџбеници за готово све математичке и информатичке предмете, физику и биологију.

-Вођена је брижљива кадровска политика, при чему се ослањало на младе наставнике, углавном некадашње ученике. Чак су и два последња директора бивши ђаци наше школе.

А резултати? Наши ученици сваке године освајају све више медаља на међународним такмичењима. У свакој од протеклих пет година (2007–2011) освајали су по једну златну медаљу на Међународној математичкој олимпијади, а у раздобљу од 1963. до 2006. ђаци из свих република СФРЈ укупно пет златних (од којих три наши)! Ђаци Математичке гимназије све су успешнији при упису на водеће светске универзитете, а касније у остваривању изузетне каријере у науци и другим областима. Број заинтересованих за упис је све већи, међу ученицима има много оних чији су сестра или брат већ били наши ученици, па и деце наших некадашњих ђака.

Када се осврнем на минулих 45 година, поред поноса и задовољства што су очуване изворне вредности, а преброђене највеће невоље и препреке, осећам да смо на правом путу. Будућност наше школе јесте у даљем развоју и унапређивању, у спровођењу нових идеја, у већем коришћењу научних и технолошких достигнућа трећег миленијума.