Србија жури да испуну европску агенду

Председник Србије Борис Тадић прошле недеље релативизовао је, до тог тренутка чинило се извесно, питање добијања статуса кандидата за чланство у Европској унији, али у владајућој коалицији ипак не губе наду да ће Европска комисија 12. октобра Србији дати зелено светло. Нови услови које је Београду испоручила канцеларка најутицајније земље ЕУ Ангела Меркел су ствар политичких одлука, али када је реч о техничким стварима, у које спада и доношење одговарајућих „европских” закона, ту нема проблема. Бар према речима Божидара Ђелића, потпредседника владе задуженог за европске интеграције, који верује да ћемо у децембру, када се састају шефови држава и влада земаља ЕУ, добити и толико дуго чекану кандидатуру.

Сви закони који су предвиђени европском агендом биће усвојени на време, рекао је Ђелић за „Политику” приликом јавне расправе о Нацрту закона о јавној својини у петак у Влади Војводине.

„Влада Србије је у четвртак изгласала Предлог закона о железници, остало нам је да буде изгласан Закон о рационалној употреби електричне енергије и очекујем да то буде ове недеље. Налазимо се усред јавне расправе о Закону о јавној својини и Закону о реституцији. Очекивања су да та два закона буду усвојена на Влади у првој недељи септембра, да буду упућени по редовној процедури Скупштини Србије, и да бар у другој половини септембра буду изгласани”, наводи Ђелић.

Два најважнија закона међу онима који су још остали да се усвоје према Акционом плану за испуњавање препорука ЕК су управо закони о јавној својини и реституцији, а Ласло Варга, председник скупштинског Одбора за европске интеграције, није сасвим уверен да ће они имати сигурну већину.

„Из јавне расправе о закону о реституцији произашла су нека питања која су постала отворена. Видећемо како ће предлагач и посланици путем амандмана разјаснити те дилеме. Закон о јавној својини је још проблематичнији, јер очигледно да је на неки чудан начин написан тај текст, радна група је заобиђена, што значи да су представници странака у тој радној групи практично били искључени из овог поступка припреме. Мислим да су, што се ова два закона тиче, пред нама сигурно бурне скупштинске недеље”, каже Варга за „Политику”.

Министарство правде је завршило све своје обавезе, односно три преостала закона која се траже као предуслов за европске интеграције упућена су влади, која би требало у току септембра да их проследи парламенту на усвајање, изјавио је Танјугу државни секретар Слободан Хомен. Реч је Закону о кривичном поступку, Закону о парничном поступку и Закону о рехабилитацији, односно допунама у оном делу који се односи на накнаду оштећеним лицима.

Европска комисија званично 15. септембра завршава са прикупљањем елемената за одлучивање о испуњености услова да нека земља добије статус кандидата, али ће ЕК, истиче Никола Јовановић, уредник часописа „Изазови европских интеграција”, све до краја септембра пратити шта се у Србији урадило, односно у извештај комисије ће ући све што се уради до краја септембра. Онда, додаје он, 12. октобра колегијум ЕК усваја извештај са препоруком, а сутрадан би европски комесар за проширење Штефан Филе дошао у Београд.

Ипак, иако се од реконструкције владе Акциони план релативно брзо спроводи и почетком септембра биће испуњен око 80 одсто, а завршена је и сарадња са Хашким трибуналом, кандидатура више није сигурна, истиче Јовановић и додаје да она зависи од од тога да ли ће Немачка бити тврда у својим ставовима које је у Београду изнела Ангела Меркел, и да ли ће остале партнере у ЕУ убедити да буду на тој линији (с обзиром да је овде Немачка искорачила у наметању политичких услова).

„После посете Ангеле Меркел, политички критеријуми везани за Косово су стављени у први план и тренутна позиција Немачке је да постоје одређени услови везани за север Косова који су услови за добијање статуса кандидата. Остаје само нејасно питање шта они подразумевају под елиминацијом паралелних институција – да ли је то неки почетак ускраћивања подршке тим институцијама или мисле на комплетно прекидање веза са тим институцијама”, указује Јовановић.

На питање да ли је могуће да се ЕК држи строго техничких ствари који су прецизиране Акционим планом и ипак да Србији „зелено светло” пошто ће политичка одлука ионако бити донета у децембру, он објашњава да Комисија у последњем читању мишљења консултује државе чланице – она јесте функционално независна, али неће дати препоруку која априори не може бити усвојена политички. А ако 12. октобра ЕК не да то „зелено светло”, илузорно је очекивати неки преокрет у децембру.

„ЕК има све елементе да да позитивно мишљење, али ће консултовати државе чланице. У светлу најновијих догађаја постоји бојазан да неће препоручити отварање преговора о чланству, али ја верујем да ће дати макар зелено светло за кандидатуру, зато што заправо свима одговара да та могућност фигурира. Државе ЕУ увек могу да одлуку о кандидатури пролонгирају – за март наредне године или још касније. Ако ЕК сада да негативно мишљење – онда нема даље политичке расправе, што никоме не одговара”, истиче Јовановић.

------------------------------------------------------------------------

Хомен: Преиспитивање одлука ВСС иде у добром правцу

Што се тиче поступка преиспитивања одлука првог сазива Високог савета судства о избору судија, Слободан Хомен је подсетио да је и то део услова за европске интеграције који треба да оконча управо то независно правосудно тело. „Тај поступак Високи савет судства спроводи у складу са законом и верујем да тај поступак иде у добром правцу, с обзиром да је досад обављено скоро 50 одсто свих интервјуа са судијама и да је донето преко 150 одлука”, закључио је Хомен.