Италија мора да падне

Од нашег специјалног извештача

Шауљај – За први дуел на Европском првенству у Литванији наши кошаркаши су за мото узели наслов култног филма Лордана Зафрановића – „Пад Италије”. Другим речима, ратом до победе. Мало ког, а посебно селектора Душана Ивковића, заварава чињеница да је због „азура” Фиба практично повећала број учесника са 16 на 24, да се ради о тиму који никад није играо у овом саставу, а камоли традиција, када су нам били „редовне муштерије”. Са три доказана НБА играча, апсолутно пада у воду прича о репрезентацији коју је „убила” слаба домаћа лига и велики број странаца и да ће бити за поткусуривање.

То је наш селектор и потврдио на крају последњег тренинга уочи почетка шампионата, а чињеница да ни извештачима из Србије није желео да открије ни најситнији тактички детаљ (без слова и о предностима и манама Италијана), довољно говори на који ниво су подигнути будност и предострожност. Ако треба поменути нешто што би могло да буде забрињавајуће је Ивковићева изјава дата у Београду, да нема довољaн број разиграних играча, а овако напорно такмичење и изузетно тежак пут у свим фазама (други део костура је већ практично дао учеснике четвртфинала) не дају много простора за велики напредак. Ипак, искуство, дужа бековска клупа, квалитет центарске линије и онај екстра мотив о ком су говорли сви наши репрезентативци требало би да претегну тас на нашу страну.

У појединачном скаутингу поред имена Андрее Барњанија стоји највише плусева у противничком тиму. Он је италијанска верзија Дирка Новицког, први „пик” драфта 2006. Његов развојни пут у НБА сличан је оном Пауа Гасола јер га је узео клуб (Торонто) који није имао високе такмичарске циљеве. Временом је добијао значајнију улогу, стицао сигурност и дошао до позиције играча који може да искреира, из једног или два дриблинга играјући лицем, шут за три поена који му је најјача страна упркос висини класичног центра. Напредовао је и у игри леђима и зависи од тренера Пјаниђанија да ли ће га гурнути под кош.

Снага италијанског тима је у великој покретљивости и давању простора спoљним играчима који имају креативност продора и невероватно прецизан шут. У припремном периоду се видело какву свежину и квалитет је донео Данило Галинари који иако високо котиран на драфту није пружао запажене партије док га у Њујорк није довео Мајк Дантони. Маштовит, јак у игри „један на један” и убојит шутeр, у многим утакмицама пред евробаскет био је човек одлуке. Може да одигра од плеја до крила, па и на овог играча Деневер „нагетса” треба посебно обратити пажњу.

Марко Белинели затвара причу о три НБА аса и сјајна шутера. После три лоше сезоне пронашао је срећу у Њу Орленас „хорнетсима”, где је за 24 минута у просеку убацивао 10,4 поена и био стартер на 69 утакмица уз проценат шута за три поена од 41,4 одсто. Уколико му наши бекови онемогуће кретњу без лопте и зауставе га у почетној фази напада, велике су шансе да га сведу на мали број поена. Овој убојитој тројци треба још додати Стеафана Манчинелија, јако крило које по конституцији подсећа на Барклија, али ту се углавном и завршава поређење с једним од најбољих играча у историји НБА. Данијел Хекет је стартни плејмејкер, невелике креације, који би могао да буде најслабија карика коју треба напасти, а центар Андреа Чинкјарини затвара круг играча у које Пјаниђани има велико поверење.

Иако италијанска репрезентација скоро никад није била дефанзивно препознатљива, овај тим је нешто сасвим друго јер се брани по принципима америчке кошарке. Из изузетно контролисног напада отварају неколико варијанти у одбрани која се шири и по читавом терену. Играју и комбиновану одбрану унутар саме зоне, а треба очекивати да ће бити изузетно чврсти и на ивици фаулова, уз провокације по којима су познати (имају на клупи Дина Менегина који може да их посаветује како се то ради). Основно је да наши момци од почетка утакмице одговоре на прави начин, успоставе своју игру из транзиције и не уђу у позиционо надмудривање. Свесни великог улога, мада ни пораз не значи опроштај од амбиција, сигурно ће показати снагу европских вицешампиона, тима који је у Литванију дошао да се бори за медаљу.

------------------------------------------------------

Барњани: Долазимо с дна

Ако је судити према коментарима италијанских колега, кошаркаши њихове репрезентације уз респект европских вицепрвака, у дуел са Србијом улазе апсолутно уверени да то може да им буде одскочна даска за наставак литванске авантуре.

Иако се Андреа Барњани „брани” и од помисли улоге фаворита, изјавом „ми долазимо са дна”, јасно је да се „азури” спремају за кошаркашки рат од првог секунда утакмице.

– Ако желимо да напредујемо и будемо успешни морамо да знамо ко смо и имамо веру у себе и тим. Главни циљ је да се квалификујемо у другу рунду такмичења. Ни лак ни неостварљив, као и победа против одличне Србије.

Симоне Пјаниђани је познат и као тренер мотиватор, али највећи проблем ће му бити како да смањи на најмању меру осцилације у игри приликом ротације НБА играча. Улогу фаворита пребацује Ивковићу ког је добио у четворомечу на клупском нивоу за пласман на овогодишњи „фајнл-фор” у Барселони (Сијена са 3-1 елиминисала Олимпијакос) и његовим играчима, али то треба узети као тактички потез.

– Изузетно поштујем репрезентацију Србије. То је практично исти тим који је у Турској један шут делио од финала. Имају квалитет, добру организацију и доказан систем рада. Ипак, мораће на терену то да докажу – јасан је селектор Италијана. – Верујем да сваки појединац у мом тиму има духа и људске особине да се не осећа инфериорним у односу на било ког противника.

Италијани одлични на припремама

Учесници 37. европског шампионата одиграли су у припремном периоду 127 утакмица, а ни једна екипа није успела да остане непоражена, а Шпанци и Французи су само једном. Наш први противник има одличан биланс (9-2). Први су их „начели” Грци (76:70), а изненађење је био пораз од БиХ (58:57). Грцима су вратили с каматом (82:73, 82:81), а били су бољи и од Македоније (89:70), Бугарске (80:74,74:71), Русије (71:67), Пољске (88:72, 67:61), и америчке колеџ селекције (102:63).