Бечкерек – српска Фиренца

У Великој галерији Дома војске Србије, посетиоци су се синоћ срели са делима Уроша Предића, Константина Данила, Ђуре Јакшића, Стевана Алексића... Слике ових великана ликовне уметности „говоре” о животима људи са платна, али казују и о самим ствараоцима. О њиховој умешности баратања кичицом, вештини и визијама.  

„Мајстори банатског сликарства од 18. до 20. века”, поставка која обухвата 33 платна, својеврсно је путовање кроз историју људи и догађаја који су обележили једно време.

Доживљај уметности употпунили суакорди изворне српске музике, у извођењу ансамбла „Сеферини” под руководством гајдаша Вање Илијева.

– За италијанску културу се кажу да настала у Фиренци, а српска култура је настала у Банату – рекао је Раша Попов, књижевник, на отварању изложбе.

Славољуб Марковић, директор Медија центра „Одбрана”, који је изложбу реализовао у сарадњи са зрењанинским Народним музејом, истакао је да ово специфично банатско вече у престоници уједно представља и обележавање сто година постојања установе која је баштиник сећања у том делу Војводине.

Говорећи о ауторима изложених радова, Божидар Воргић, директор Народног музеја Зрењанин, истакао је да је ово прилика да се покаже војвођанска културна ризница и сликари из тих крајева.

– Желимо Београђане да упознамо са традицијом и карактером Баната, чији је Бечкерек средиште – рекао је Воргић.

За симбол изложбе, чија је репродукција и на официјелном плакату, узето је дело

„Весели Банаћани”, чији је аутор Стеван Алексић. Ово уље на платну својевремено је од уметника наручио богати Србин Јоцо Јагодић, са амбицијом да Алексићев рад надмаши ликовни домет слике Уроша Предића „Весела браћа”.  

Оливера Скоко, кустос зрењанинског музеја и аутор поставке, каже да јој је, поред „Веселих Банаћанина” међу изложеним делима најомиљенији женски акт ауторке Паулине Сударски, једне од две сликарке заступљене на изложби у Дому војске Србије, која ће трајати до 1. октобра.