Први дресови – прошверцовани

БСК је основан с намером да дотакне небо. То се види и из речи инж. Андре Јовића на оснивачкој скупштини на којој је једногласно изабран за председника:

„Слогом и радом морамо кад-тад успети да клубове с оне стране Саве и Дунава као М.т.к, Ференцварош, Рапид победимо и да у Београду на великом и модерном стадиону Б.с.к-а истакнемо победничку плаву заставу.”

Што се плаве боје тиче Милета Недић, тадашњи ас над асовима, у клупској споменици из 1931. је написао:

„Боје Б.с. клуба донео сам из колежа Шатлен из Женеве у коме сам дотле играо.”

Нови клуб је запловио пуним једрима. О првој утакмици Недић је оставио овакав запис:

„После много напора подигнуто је игралиште Б.с.к-а и први гост „Шумадија” из Крагујевца, првак Србије, однео је осам голова а дао један. Публику је сачињавала „брижна фамилија” играча и по нека удовица која је смерно чекала полу време да би пречицом могла да оде на гробље, јер је игралиште у прво време било ограђено „луфтом” и канапом. Навијачи тога времена нису викали „фаул”, „хендс”, ни „уа судија” већ би се овда онда чуло „убише дете” или „ди му је мајка да га види”.”

На својој првој утакмици у историји Спорт, како су по оснивању звали БСК, играо је у овом саставу:

„На голу Бота Станковић „Пуфта” сада апотекар у Соко Бањи, десни бек Миша Обућина „Лаф” дипломирани правник, данас житарски трговац и велепоседник у Гроцкој, леви бек Јосиф Папо „Јожи”, банкарски чиновник прокуриста, берзански мешетар, за време рата храбри официр а сада трговац и оптичар у Загребу. Десни халф пок. Ђока Поповић „Кера”, центар халф Божа Тодоровић „....”, леви халф

Душан Милошевић „Цуцко”, лево крило М. Фурјановић „Фурка”, десно крило Брана Вељковић „Цига”, полулево Никола Стефановић а полудесно Јосиф Бенер „Јајо” а на центру „ваш слуга”.” То јест сам Милета Недић, који је те 1931, када је то написао, био директор Француско-српске банке.

А о првим спортским новинарима је остало овакво Недићево сведочење:

„Критику је писао у „Малом Журналу” чика Дача Дамњановић, мајор у пензији и то са чисто стратегиског и тактичког гледишта, као што то личи једном војнику и спортском критичару”.

После прве утакмице за коју Миодраг Јовановић Цине, један од оних четрдесетак оснивача БСК-а, пише да је била 26. октобра 1911, уследио је још један важан подухват – набављање дресова. То је овако описао:

„Сећам се добро да је на овој утакмици бруто приход изнео око динара 146 и са прикупљеним улогом и добровољним прилозима старијих чланова, господа из Прашке Банке наручили су у Прагу први дрес (већ у самим правилима боја клуба утврђена је плаво отворено и плаво затворено са грбом клуба на левој страни).”

Кад су дресови из Чешке стигли у Земун (тада је био у Аустро-Угарској), председник Јовић је позвао четворицу да с њим оду по њих. Јовановић, коме је то био први прелазак границе, каже:

„Пошто смо добро навукли ко два, ко три, ко четири дреса, у малим путним коферима сместили смо нове футбалске ципеле укаљане блатом и одосмо до станице, пошто нисмо имали куражи, да се вратимо поново лађом. Требало је платити царину а ми са толиким новчаним средствима нисмо располагали, те смо решили да издриблујемо царинике.”

А тај дриблинг је овако изведен:

„По уласку у воз обузе нас нека стрепња, да нас царинске власти не ухвате и онда би наша мисија потпуно пропала. У том размишљању стигосмо у Београд и предадосмо се судбини. Ипак срећа је била на нашој страни и после малих и тренутних запиткивања изађосмо сретно у Карађорђеву улицу где нас у том моменту обузе расположење, што смо нашу задаћу потпуно извршили. Другари, радознали, почеше нас пипати и чудити се како смо могли да обучемо по четири кошуље а да нас цариници не примете. Ми бесмо задовољни што смо први дрес пренели своме Б.с.к.”

Даљи поступак с дресовима је, по Недићевим речима, био овакав:

„Госпођа Тодоровићка, мати економа Б. Тодоровића, сада потпредседника Ј.н.с-а стрпљиво је месецима дозвољавала да се у њеној, као кошница чистој кући, свлаче, перу и суше каљави и прашњави играчи првога тима Б.с.к.”

Сутра: Одосмо у рат, а ти чувај лопту