Ромео тражи Јулију

Константин Костјуков, првак и директор Београдског балета, васпитаван је на традицији класичне руске школе. Јасна спознаја о самом себи, без икаквог преувеличавања, нешто је на чему он инсистира. Ко сам ја, чему тежим, која су моја лична хтења, а шта реалне  могућности?

Жена која у планетарној потрази за изгубљеним смислом успе да одгонетне ове, и за филозофе и антропологе, тешко решиве дилеме, њему је вредна дивљења.

Лукава мудрица

У том случају, она безболније може да комуницира са другима. Лакше и разумљивије обликује и размењује сопствене ставове. Јака доза индивидуалности је оно што уметник посебно цени.

– У комбинацији са сопственим стилом, то је нешто пред чим се можемо поклонити. Велика реткост. Мени изгледа да се све жене облаче у истој радњи. Сличне су, конфекцијски једнообразне, униформисане. По стилу који негују може да се види много тога. Какав је њен карактер, начин на који размишља. Одбија ме некултура и неукус, поготово у одевању. На неки начин, сматрам да одело чини човека. Другачије се понашам и мислим, мој покрет добија нов тон, када обучем спортски костим или одело. Нажалост, раскалашност која долази са модне писте негативно утиче на жену. Све више их је захваћено том инфекцијом. Женственост није у голом пупку или минићу. Њену суштину треба тражити у памети и знању. Имају интелигенцију, брзо схватају и реагују, могу да воде и државу. Мудра жена зна како да користи своје квалитете, лукава зна да користи и лепоту. Међутим, мој утисак је да жена спада у неку врсту бића које је каприциозно. Хоће да задовољи свој его, своје прохтеве. Мушкарац може да се стрпи, научили су да пређу преко неких ствари. Дотле, оне хоће ствари да преокрену на своју страну – сматра уметник. Оштар је противник идеје по којој се жена искључиво третира као помоћна снага. Иако јој он даје равноправно заступљену позицију у свим сферама друштвеног живота, истиче битну разлику у психологији. У чему се она драстично огледа?

– Мушкарац може да буде реалнији, стабилнији. Жена је више занета, маштовитија. Понекад у тој машти она може да изгуби тренутак реалности. Мушкарац је логичније биће, жене не воле логику. Склоне су ирационалном. Од природе имају своје циклусе. У том тренутку су рањиве, њима се плаче. Зато је битно да имају на кога да се ослоне. Као и на сцени, балерина је у рукама свог партнера, он мора да води игру – прави паралелу.

Рускиње су сада шик

Бог игре, како га називају критичари који га пореде са контроверзним руским играчем и кореографом Нижинским, почетком деведесетих овладао је подијумом нашег националног театра. Командант властитог покрета и емоција, није остао непримећен. Какву разлику он бележи између овдашње и жене културе из које долази?

– У то време Београђанке су биле више неговане, док су у Русији биле јаче – по карактеру, раду, свакодневици, терету који су вукле. Овде су се тада више бавиле собом. Сада се доста променило. Када одем у Русију, не може да се пореди, све су дотеране, шик. Што значи да мање зависи од подручја, а више од околности у којима жена живи – сматра. Није ли, данас, у сфери партнерских односа ситуација таква да сви заједно седимо на трулој грани? Прети ли она да пукне и сломи се? На ова питања, Костјуков даје интересантну типологију.