Пореске олакшице за филмове о Исусу

Јерусалим – Израелу је досадило да Холивуд сцене Исусовог распећа снима у Италији а инвазије крсташа на Свету земљу у Мароку, па су званичници обећали пореске олакшице, осигурања од терористичких напада и позамашне фондове како би привукли продуценте у Јерусалим.

Званичници желе део филмског колача вредног више милијарди долара и прави Јерусалим на великом платну, а не замене са Медитерана, преноси АП.

„То је апсурдно. Филмови чија се радња дешава у Јерусалиму снимају се на Малти, у Мароку и Грчкој”, каже израелски режисер Јорам Хониг.

Хониг је шеф Јерусалимског филмског фонда који је пре три године основан како би привукао што више филмаџија у тај град. У Холивуду влада мишљење да је Јерусалим превише опасан за снимање. Међународне осигуравајуће куће традиционално одбијају да покривају ризик од терористичких напада.

Током 1980-их, Израел је успео да привуче позната имена попут Силвестера Сталонеа који је тамо снимао „Рамба 3” или Чака Нориса и његовог „Делта одреда”, али су се касније продуценти окренули земљама које су нудиле велике пореске олакшице.

„Ако мисле да је скупо и опасно, неће долазити овде”, објашњава Хониг.

Због тога је израелска влада 2008. године донела закон којим се страним филмским компанијама нуде пореске олакшице ако снимају у Израелу.

Почетком године, Израел је основао осигуравајући фонд који ће покривати продукцију у случају рата или тероризма”, рекао је Задрир Асас из израелског Министарства индустрије, трговине и рада.

Чак се и израелски продуценти клоне града. Од 600 израелских филмова снимљених од оснивања земље, свега 30 је снимљено у Јерусалиму, каже Хониг.

Ситуација је полако почела да се мења и неки од најпознатијих израелских филмова, укључујући и „Фусноту” Јозефа Цедара који је добио награду за најбољи сценарио ове године у Кану, снимају се у Јерусалиму.

Разлог зашто званичници желе да привуку филмаџије у Јерусалим је, осим новца, и тај што желе да град представе у другачијем светлу од сталних слика сукоба које се појављују на вестима.

„Јерусалим који више од 3,5 милијарди верника жели да види”, рекао је портпарол градоначелника Стефан Милер.

Хониг је најавио да би ускоро могао да буде потписан уговор са немачким продуцентом о снимању филма о суђењу нацисти Адолфу Ајхману које се одржало у Јерусалиму 1961. године.

Један италијански продуцент је такође предложио снимање комедије о италијанској опатици која се заљубљује у ултраортодоксног Јевреја.

Фонд рачуна и на још неколико пројеката укључујући и филм „Јерусалиме, волим те” продуценткиње Емануел Бенбихи која ради серију градова љубави.

Тел Авив и Хаифа такође развијају сличне фондове како би привукли продуценте и у своје градове.

У међувремену, холивудске продукције снимају филмове о Јерусалиму на другим местима.

„Светски рат З”, зомби филм са Бредом Питом у главној улози, дешава се делом и у Јерусалиму али су се продуценти ипак одлучили за Малту.

Сцене из филма „Робин Худ: Принц лопова” са Кевином Костнером, које су се дешавале у затвору у Јерусалиму – снимљене су у Енглеској и Француској.

„Христово страдање” Мела Гибсона снимано је у Италији. Сцена из филма „Минхен” Стивена Спилберга која се дешава на плажи у Тел Авиву снимљена је на Малти.

Неки филмови чија се радња дешава у Јерусалиму су чак снимљени у блискоисточним земљама које немају најпријатељскије односе са Израелом.

„Небеско краљевство” снимљено је 2005. у Мароку који је прекинуо дипломатске односе са Израелом 2000. године са избијањем палестинске побуне.

„Житије Брајаново” снимљено је у Тунису који је дипломатске односе са Израелом успоставио 1996. године да би их четири године касније прекинули.

Истина, важе и другачија правила. Трилер „Не без моје ћерке” у коме је 1991. године глумила Сали Филд о Американки заробљеној у Ирану снимљен је делом у Израелу.

Уводна сцена филма „Инсајдер” у којој се лик кога глуми Ал Паћино среће са оснивачем милитантне групе Хезболах у Либану, снимљена је у једном арапском селу у Израелу.