Сарајевска – тачно у подне

Кад од Клиничког центра Србије идете низ Ресавску улицу, нарочито од пола једанаест па до подне, набасаћете на десетине пролазника који у лепим белим болничким униформама хитају према „Пекабети” и банци на наспрамном углу Ресавске и Милоша Поцерца. Иста слика је и на тротоарима низбрдо, према Сарајевској, иначе познатој по већем броју добрих пекара, ћевабџиница и банака. Уколико се задесите у некој од њих, увек ћете око себе имати неког у белој одећи и, наравно, у белим кломпама. Те необично одевене особе углавном су из Клиничког центра Србије и можда из оближњих здравствених установа. Такве сцене су свакодневне, изненађујуће су и тешко замисливе у било којој уређеној земљи.

Можда ће неко помислити да шетачи по повратку у болнице пресвлаче своју одећу и обућу како не би клице са улице унели до својих радних места. Не. На то их нико не тера. Човек не мора бити медицински стручњак да би знао да бела униформа није знак распознавања већ је двосмерна заштита у здравственом миљеу.

Неко ће рећи да су посете болесницима слободне, али мора знати да посетиоци не рукују никаквим медицинским материјалом нити инструментима, а у посете долазе у одређено време са ограниченим трајањем.

У центру пажње јавности овога лета била су тровања ешерихијом и салмонелом, али и болничке инфекције и судске пресуде неким лекарима и њиховим сарадницима, после чијих интервенција из категорије „једноставних поступака” пацијенти нису преживели. Они су због неопрезности или немара оптужених постали жртве тровања крви, тј. сепсе.

Сепса није никаква реткост, а што је најгоре, тешко сe зауставља и уколико се не препозна у првим сатима спаса нема. Она не бира. Својевремено је убила Густава Малера док је боловао од запаљења крајника, који нас је зато оставио без краја 10. симфоније, затим Ендија Ворхола током запаљења плућа, понтифекса Јована Павла Другог услед мокраћне инфекције и многе друге. Дешава се да комбинацијом срећних околности и најмодерније, иначе, врло скупе терапије, која није увек на располагању, неко извуче живу главу. Многи болесници могу бити спасени само уколико се терапија примени у прва два сата од настанка сепсе. Али ни најмоћније медицинске куће у Европи и свету не дозвољавају себи рутинско коришћење најмодернијих лекова на бази генетички измењених ембрионалних ћелија. Ови лекови користе се само уколико пацијент има реалних изгледа за оздрављење. И под таквим околностима преживљавање је само 25 одсто. Сурова логика одабира пацијента је неопходна. То је као у рату. Предност над осталима имају рањеници који ће преживети. У сваком случају, излечења од узнапредовале сепсе су реткост колико и главни добици у играма на срећу.

У ери моћних антибиотика буквално је ишчезла опрезност од инфекција. Образована јавност, студенти медицине, па чак и млађи лекари, мало знају о сепси и њеној убилачкој природи. Немачки експерти за сепсу у оквиру организације SptNet издали су овог априла саопштење из којег се види да једна трећина немачких лекара зна шта је сепса и добро је лечи, друга трећина је информисана, али због цене лекова и болничких и других прописа не примењује најскупљу терапију, док последња трећина не зна ништа о савременом лечењу сепсе нити се интересује.

О сепси ће се морати више учити у будућности. Све више болесника у деветој деценији подвргава се озбиљним операцијама, на пример, кука, иако им је имуни систем знатно ослабљен. Много је старијих са хроничним болестима, трансплантираним органима и под хемотерапијом. Отуда и њихова склоност сепси. Уосталом, просечна старост пацијената са сепсом износи 67 година. На несрећу, и потпуно здрави младићи и девојке могу оболети и умрети од сепсе из неочекиваних разлога, попут загнојеног корена зуба, нестерилне игле којом им је убризган лек или инфициране послеоперативне ране.

Што се тиче људи одевених у бело које виђате од Ресавске па до Сарајевске, њих је тешко спречити у намерама. То је посао директора клиника и начелника служби који добро познају своје сараднике. Али чини ми се да је проблем у недостатку онога што шетачи траже. Дајмо им у кругу болница више продавница хране, поштанских шалтера и банака, а за узврат, инфекција ће бити мање.

*Професор универзитета