Фонд за српске таленте у Америци

Од нашег специјалног извештача
ЧИКАГО – Нигде помоћ није тако драгоцена као када одлази на образовање и едукацију, као што се нигде у напредак друштва не може бити сигурнији него кад улажете у школовање младих, вредних и талентованих људи.
Полазећи од тога, професорка др Зорица Пантић, ректор Вентфорт института за технологију, из Бостона, иницирала је оснивање Теслиног фонда за помоћ у стипендирању студената из Србије. Први новац намењен у овакве сврхе издвојен је половином прошлог месеца приликом обележавања 150. годишњице од рођења Николе Тесле на овој високошколској установи у Бостону.

Услов је – повратак

– Планирамо да створимо фонд који би располагао сумом од пет до десет милиона долара годишње што би нам било довољно за стипендирање десетак најталентованијих студената из Србије. Комбинујући та средства са онима која се у Србији издвајају из Фонда за младе таленте створили бисмо могућност да се после, рецимо, трогодишњег студирања у Србији најбољи нађу на Вентфорт институту и ту наставе да се усавршавају, а потом врате у Србију и својим знањем помогну јој да крене напред – каже др Пантић и додаје да се пре неколико недеља у Београду договарала о детаљима и са министрима за науку и образовање у Влади Србије.

Искуство из времена кад је као добитница Фулбрајтове стипендије стигла у Америку и дугогодишња сарадња са српским организацијама довели су је и на конвенцију Конгреса српског уједињења како би, представљајући овакав модел осмишљене помоћи отаџбини, што боље искористила могућности које јој се као првом човеку ове угледне високошколске институције пружају.

Ветфорт институт има редовне студије у 19 различитих програма из области архитектуре, дизајна, инжењерства, грађевине, машинства, рачунарства, компјутерских наука, менаџерства, а сада се развијају и постдипломске студије, тако да има много заједничких програма на којима може да сарађује са високошколским институцијама из Србије.

– Кад сам стигла овде нисам имала проблем адаптације и мислила сам да морам добро да се покажем, јер представљам и Електронски факултет и своју земљу и да докажем Американцима да и ми Срби можемо да радимо на њиховом нивоу – вели.

Ни овде, ни тамо

Била је прво четири године на Универзитету у Илиноису, потом се вратила на Електронски факултет у Нишу где је некада студирала, а онда постала асистент и доцент. На Сан Франциско Универзитету била је директор за инжењерство, а 2001. отишла на тексаски универзитет где је постала декан колеџа за инжењерство, да би 2005. године дошла на Вентфорт за председника.

– Најтеже ми је пало што су сви моји остали у Србији. Носталгија увек остаје, јер смо ни на небу ни на земљи, између једне и друге средине. И стално нам недостаје Србија, наши пријатељи и фамилија, али, будући да су овде услови за живот и рад много бољи, онда је то стално нека унутрашња борба. Мој син се овде родио и ипак осећам да припадам Америци – говори искрено, подсећајући да се, иако рођена Београђанка, сматра Нишлијком, јер тамо живе њени најдражи пријатељи и родбина и тамо је факултет са којим радо сарађује.

– Дефинитивно сам убеђена да морамо овде да школујемо младе таленте и да их онда пошаљемо назад за Србију где они могу да допринесу прогресу, а ми одавде можемо да идемо и да држимо предавања, да саветујемо како се то овде ради.

Младима који намеравају овде да дођу врло је важно да добију добру основу у Србији. Цео мој успех је базиран на ономе што сам мање-више научила у Србији, само сам то после дограђивала. Наше школство је врло квалитетно, па сам тако кад сам стигла на у Илиноис радила по неким методама и на суперкомпјутерима као прва у генерацији управо захваљујући основи и знању које сам стекла у Србији. Можда у Србији не радимо довољно практично у лабораторијама, али се то да надокнадити – сматра.

Председница Вентфорт института је спремна да понуди низ аргумената зашто је важно да се овакав модел подршке развоју Србије примени и на другим високошколским институцијама и у Америци и широм света, како би се створио широк српски покрет за осмишљенији и бржи развој Србије.

– Ова земља пружа огромне могућности и за људе који хоће много да раде и уче овде је велика шанса. А ми то у Србији морамо да подржимо. Знам да је пуно младих талената који могу да помогну, зато све ово и радим – вели на крају.